A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Metodama kője su primenjivane tokom perioda obaveznog otkupa - zatvorskim kaznama, konfiskacijom imovine - rezim je uspeo da postigne odlucujuce rezultate na frontu preobrazaja poljoprivrede: konacno je slomio kicmu seljastva proglase- nog za kulake. Komunisticka vlast je, medutim, cak i tako zazirala od ekonomske snage seljastva i njegovog eventualnog uticaja na druge slojeve drustva. Zbog toga je u partijskim lugovima doneta odluka da se u znatnoj meri - sa 20 na 10 hektara - ogranici privatni zemljisni maksimum, kako bi se „smanjila mogucnost za porast seoskih kulackih elemenata”. Savezna skupstina je u maju 1953. donela Zakón o poljoprivrednom zemljisnom fon- du opstenarodne imovine i dodeljivanju zemlje poljoprivrednim organizacijama.292 Vaznije stavke zakona bile su sledece: > stvoren je zemljisni fond opstenarodne imovine u koji su dospele sve zemljisne povrsine koje su predstavljale opstenarodnu imovinu; > zemljisni maksimum je odreden na 10 hektara plodne zemlje - zemljisne povrsine preko ove velicine dospele su u zemljisni fond; > u slucaju porodicnih zadruga zemljisni maksimum mogao je da iznosi 15 hektara; > oni cija je zemlja dospela u zemljisni fond irnali su pravo na nadoknadu vrednosti zemlje: u zavisnosti od kvaliteta zemlje naknada je po hektaru mogla da se krece u iznosu od 30 000 do 100 000 dinara, a koju se nameravalo isplatiti iz drzavnog budzeta u periodu od 20 godina - bez kamaté, po osnovu izdatih obveznica; > zemlju poljoprivrednog zemljisnog fonda su na trajno koriscenje u poljoprivredne svrhe mogli da dobiju zemljoradnicke zadruge, poljoprivredna dobra, kao i druge privredne organizacije i ustanove koje se bave poljoprivredom, a dobijenu zemlju su morale da koriste racionalno u maniru dobrog domacina; > zemlju iz poljoprivrednog zemljisnog fonda mogle su da dobiju samo one zadruge kod kojih su upravljanje vrsili ucesnici u proizvodnji, u kojima je prihod od proizvodnje deljen saobrazno pravilniku o rasporedu dohotka medu onima koji su ucetvovali u radu vezanom za poljoprivrednu proizvodnju, te koje su u svom poslovanju primenjivale propise koji su se odnosili na poljoprivredna dobra - ukoliko bi zemljoradnicka zadruga prestala da postoji zemlja u njenom posedu je ponovo dospevala u zemljisni fond; > zemlja koja je dospela u zemljisni fond bila je uvrstena u katastar kao narodna svojina, ali je bilo uknjizeno i korisnicko pravo poljoprivrednih organizacija; 292 Sluzbeni list FNRJ, 1953. str. 22. 313
