A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)

Mellékletek

Nakon rasprave partijski komitet je u vezi sa delatnostima crkava doneo sledece odluke:

„1. U najkracem roku odrzati plenum Sreskog odbora Narodnogfronta na kojem bi se izaslo sa podacima o neprijateljskom radu klera. Pocetak borbe sa masama protiv neprijateljskog rada crkvenih odbora i popova, za koje bi trebalo priku- piti sto vise podataka o tom radu. Posle ovog plenuma odrzati konferencije u mestima preko Narodnog fronta.

2. Upartijskoj organizaciji sastavitijedan cikluspredavanjasamarksisticko-naucnog gledista.

3. Narodni univerziteti da daju naucna predavanja, a Partija da organizuje masu na ta predavanja.

4. Rasturanje stampe, koja je krupna stvar u vaspitavanju masa, organizovati. Po- trebno je organizovati mrezu prodavaca.

5. Ideoloskom radu sa prosvetnim radnicima treba posvetiti narocito paznje, preko kluba udruzenja ucitelja.

6. Sazvati savetovanje kulturnih radnika grada, u vezi sa kulturno-prosvetnim radom.

7. Administrativnim merama suzbijati razne nedozvoljene postupke svestenstva, koja se kose sa Ustavom i ostalim nasim propisima.

8. U Narodnoj omladini posebno odrzati sastanak po ovom pitanju.

9. Odrzati savetovanje sa clanovima Partije po mestima, po ovom pitanju. Predava- nje ilustrovati tako, da clanovi Partije steknu jasnu sliku kroz koje forme utice crkva protiv progresa.”250

Komunistickom rezimu je bilo u interesu da na najpovoljniji nácin po njega - u znaku konsolidacije, kao i povoljnih ekonomsko-politickih veza koje su bile u izgradnji - uredi svoje veze sa crkvama. U tom cilju je jugoslovenska skupstina 22. maja 1953. usvojila Zakón o pravnom polozaju verskih zajednica,251 ciji je nacrt poslanicima podneo licno omnipotentni ministar unutrasnjih poslova Aleksandar Rankovic.

Usvajanjem zakona je - prividno - zavrsen ratni pohod protiv crkava.

Zakón je detaljno predstavio ustavna prava gradana koja se odnose na verske slobo- de, prava i obaveze verskih zajednica, prava i obaveze drzavnih organa u zastiti prava verskih zajednica, kao i ona povezana sa slobodom savesti gradana i upraznjavanjem vere. Zakón je proglasio slobodu savesti i versko ubedenje za privatnu stvar gradana.

Potvrdio je odvojenost crkve od drzave. Omogucio je osnivanje verskih zajednica bez posebnog odobrenja: nakon osnivanja bilo je dovoljno obavestiti o toj cinjenici nadlezni drzavni organ, kao i odeljenje unutrasnjih poslova.

U smislu zakona verske zajednice su bile ravnopravne, same su uredivale svoju unutrasnju organizaciju, same su birale svoje rukovodstvo i imenovale svoje duhov- nike.

2511 IAS, F. 134 Sreski komitet Saveza komunista, Senta, kutija 22: Zapisnik sa Cetvrte sednice sreskog par- tijskog komiteta od 8. marta 1952. str. 6.

251 Sluzbeni list SFRJ, 1953. br. 22.

297