A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Veronauka je mogla slobodno da se poducava u crkvenim objektima. Postala je moguca i izgradnja crkvenih objekata: to, medutim, usled nedostatka novca zadugo nije moglo da dode na red. Medutim, pocev od sredine pedesetih godina doslo je do renoviranja nekoliko - karakteristicno pravoslavnih - manastira o drzavnom trosku. Zakón je omogucio i obavljanje verskih obreda u verskim ustanovama, ckvenim portama i grobljima, ali su odredeni i oni verski obredi koji su se mogli obavljati po privatnim kucama, odnosno - uz postovanje kucnog reda - po bolnicama i socijalnim ustanovama. Uz odobrenje drzavnih organa crkvene procesije i skupovi mogli su da budu odrzavani i na javnim mestima. Omogucena je i distribucija crkvene stampe, uz postovanje opstih propisakoji su se odnosili na distribuciju stampe. Clan 5 Zakona je zabranjivao koriscenje crkvenih obreda, veronauke i verske stampe u politicke ciljeve, kao i za izazivanje verske netrpeljivosti i diskriminacije. Na osnovu Krivicnog zakonika FNRJ252 koji je stupio na snagu 1951. ovakve mani- festacije bile su strogo sankcionisane. U smislu zakona verske zajednice bile su kvalifikovane kao pravna lica, a zakón je predvideo i mogucnost za njihovo finansiranje: njega su karakateristicno cinili do- brovoljni prilozi vernika, naknada dobijena za verske obrede, novae koji je priticao po osnovu zakup izdatih nekretnina, kao i donacije kője su pristizale iz inostranstva. Teoretski je postojala mogucnost i za to da verske zajednice dodu do novca i od drustveno - politickih zajednica, odnosno od drzave. Clan 9 Zakona je predvideo osnivanje duhovnickih udruzenja, na sta erkve nisu blagonaklono gledale. U vezi s tim je 29. maja 1953. svetlo dana ugledao sledeci novinski clanak: „Poznato je da Vatikan podrzava one imperijaliste koji jós uvek misle da imaju pravo vladavine u Jugoslaviji, a on na podrueju delovanja katolicke erkve nastoji da zaostri odnos izmedu erkve i drzave. Jedan deo nizeg svestenstva, medutim, uvida stetnu prirodu ovakve aktivnosti i ne zeli da bude sredstvo u ruci jedne imperijalisticke politike, ne zeli da deluje protiv svog naroda. S druge strane ovo je svestenstvo - zajedno sa svestenicima drugih erkava - doslo do ubedenja da je moguc i drugaeiji odnos izmedu drzave i erkve i ispoljava delovanje u pravcu saradnje sa narodnim vlastima, osniva duhovnicka udruzenja u cilju uredivanja odnosa izmedu erkve i drzave putem saradnje sa narodnom vlascu, i to kako sa stanovista normalnijeg obavljanja verskih poslova, tako i sa stanovista zastite materijalnih interesa svestenstva, socijalnog osiguranja. Veliki deo vernika je, kao sto je to u skupstini rekao i potpredsednik Izvrsnog veca Aleksandar Rankovic, sa zadovoljstvom prihvatio ovu inieijativu nizeg svestenstva. I pozdravio izglasavanje zakona o pravnom polozaju erkava. Sve se to, medutim, sudarilo sa otporom ne samo jednog biskupa, a ovi biskupi, ne mareci za to sto na táj nácin protiv sebe okrecu raspolozenje vernika, kao ni za 252 Sluzbeni list FNR), 1951. br. 13. 298
