A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
usledilo, kaze drug Farkas zbog toga, sto kulturni zivot opada, narocito na selu. Postoji iluzija o popustanju izgradnje socijalizma, [i] priblizavanje Zapadu. Ne izostrava se borba protiv odlaska ucitelja i profesora u crkvu, protiv verskih tradicija i slava, a koje su potencirane od strane crkve. Misljenja je on, da prvo treba rascistiti odnos clanova partije prema crkvi. Izostriti idejnu borbu prema crkvi kod clanova partije. Boriti se uporno protiv nazadnjastva i mracnjastva. Kod mladih clanova partije oprezno i vas- pitno delovati oprezno i vaspitno, a sto ne znaci da se treba pomiriti s tim, da podlezu uticaju crkve. Povesti borbu za kulturno-vaspitnu delatnost u svim masovnim organiza- cijama, a crkvu naterati da se povuce u svoje crkvene okvire. Kroz diskusiju - napominje drug Farkas - videlo se, da je vaspitanje preko kulturnih drustava slabo. U skolama su naucno-popularna predavanja isto tako slaba. Nastavni kadar je prepusten sam sebi. Ne vaspitavaju se sem strucnih predmeta, ne ukljucuju se u rad masovnih organizacija, pojedinacno idu u crkvu. Osnovne partijske organizacije, Narodni front i Narodna omladina prepustaju kulturno delovanje dvojici-trojici prosvetnih radnika.”248 I na narednoj sednici sreskog partijskog komiteta koja je odrzana 8. marta 1952. se na dnevnom redu nalazila delatnost crkava: „...Drug Farkas u prvoj tacci govori o radu i uticaju crkve u Molu i Senti. Istice, da se kod jednog dela jacih drugova oseca uticaj crkve: Pajic Slavko sahranjuje oca sa popom, cak i ljubi krst. Clan molske mesne partijske organizacije, Tobijas, kada mu se udala kcerka, otisao je u crkvu. Vlajkovic iz Mola i Berec iz Oroma vencali su se u crkvi. U ovim prilikama se primecuje jak uticaj svestenika na clanove partije, sve u nameri da bi diskreditovali clanove partije. Vazno je, da protiv ovakvih i slicnih pojava moramo preduzeti mere za vaspitanje, kulturno uzdizanje i ideolosko uzdizanje clanova partije - istice drug Farkas. U svakom crkvenom odboru su clanovi manje-vise neprijatelji. Njihova delatnost je ponekad otvorena, a negde su prikrivena. Neki clanovi katolickih crkvenih odbora su bili pripadnici raznih sovinisticko nastrojenih partija, kao sto su: Madarska partija, Imredijeva partija. U Senti su, na primer, Cetina Zarko, Manojlovic i rázni gradonaclenici bivsi su sada tutori crkve. Karakteristicno je, da su svi ovi odbori birani jos pre rata, i od tog vremena nisu obnavljani. Njihov program je nepriznavanje novog i velicanje konzervativnih shvatanja. Tako na primer u Adi, pravoslavna crkva odvraca narod da ne gleda komád „Pobunjenici”. Roditelje daka se provociraju na taj nácin, sto se dacima prica da njihovi roditelji zahtevaju casove veronauke. Narocitu aktivnost ispoljavaju sitno-burzoaski elementi u Molu, kao sto su razne zanatlije, pa izmedu ostalog pricaju: nama je Bog odredio da idemo u crkvu. Jedan karakteristican primer katolickog popa u Gornjem Bregu se manifestuje u tome, sto nece da venca, krsti ako nisu isplatili crkveni porez. Narod ovakve i slicne postupke crkve i klera sa nezadovoljstvom registruje. Drug Farkas smatra, da su ova razmimoilazenja pogodna, da se oni kompromituju u ocima naroda.”249 248 IAS, F. 134 Sreski komitet Saveza komunista, Senta, kutija 22: Zapisnik sa Trece sednice sreskog partijskog komiteta od 20. februara 1952. str. 3-4. 249 IAS, F. 134 Sreski komitet Saveza komunista, Senta, kutija 22: Zapisnik sa Cetvrte sednice sreskog partijskog komiteta od 8. marta 1952. str. 5-6. 296
