A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Sresko odeljenje unutrasnjih poslova je sreskom sudu 15. februara 1952. poslalo izvestaj iznenadujuce sadrzine, po kojem je Almasi ziv i zivi u Australiji. Saopsteno je i to da predmet za njih nije potpuno jasan, te zbog toga traze dopunu podataka.230 Prvo saslusanje u predmetu sud je odrzao 31. jula 1952. Na osnovu prispelih podataka sud je Franciski Almasi dao 30 dana da prema informacijama dobijenim od odeljenja za unutrasnje poslove pribavi dokaze na osnovu kojih ce moci da dokaze ono sto je predstavila u svom podnesku.231 Udovica je u propisanom roku dodala trazene spise: sudu je dostavila resenje ko- misije za pitanja invaliditeta Trece jugoslovenske armije, kojim joj se oduzima pravo na invalidsku penziju. Spis, medutim, nedvosmisleno tvrdi da je Almasi 8. maja 1945. - kao vojnik jugoslovenske armije - poginuo kod Koprivnice.232 U svetlu ovoga sreski sud se iznova obratio odeljenju za unutrasnje poslove, koje je 3. oktobra 1952. dalo sledecu informaciju: „.. .nakon ponovnog proveravanja dosli smo do podataka, da je predmetni u toku II svetskog rata nestao kao vojnik jugoslovenske armije. Prema tome se na njega ne od- nosi Zakón o oduzimanju drzavljanstva, a niti je proglasen za narodnog neprijatelja. Molimo da nas raniji izvestaj smatrate nevazecim.”233 Po svemu iznetom, sencanski Sreski sud je 13. avgusta 1953. - gotovo dve godine nakon pokretanja postupka - doneo resenje u predmetu proglasenja Lajosa Almasija za mrtvog, teje za datum smrti odredio 8. maj 1945.234 IX. VEZA CRKAVA I JUGOSLOVENSKE KOMUNISTICKE VLASTI Tenzije su vec od samog pocetka karakterisale uzajamne veze crkava i novih jugo- slovenskih komunisticlkih vlasti. To se, u sustini, moglo pripisati tome sto crkve za vreme Drugog svetskog rata nisu podrzavale narodnooslobodilacki pokret, vec njemu suprotstavljene sile - katolicka nezavisnu drzavu Hrvatsku, a pravoslavna Nedicevu vladu i cetnike - no komunisti su crkvu optuzivali i za „saradnju” sa okupatorima. Zbog toga su partizani tokom 1944-45. - za vreme represalija - ubili brojne crkvene licnosti. U znatnom udelu popove, duhovnike - a nakon najuzasnijih mucenja - te su ih lisili zivota tako sto njihova „krivica” nikada nije potvrdena putem sudske presude.235 230 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 37/1953 - predmet proglasavaenja kanjiskog stanovnika Lajosa Almasija za mrtvog. Spis br. 4/7. 23' IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 37/1953 - predmet proglasenja kanjiskog stanovnika Lajosa Almasija za mrtvog. Spis br. 5/8. 232 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 37/1953 - predmet proglasenja kanjiskog stanovnika Lajosa Almasija za mrtvog. Spis br. 6/10. 233 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 37/1953 - predmet proglasenja kanjiskog stanovnika Lajosa Almasija za mrtvog. Spis br. 8/12. 234 IAS,F. 127SencanskiSreskisud.R. 37/1953 -predmetproglasenjakanjiskogstanovnikaLajosaAlmasija za mrtvog. Spis br. 15/19. 235 Tari Janos: Ha minden inog, marad a hit; Ehrman Imre: Nyugat- és dél-bácskai papi sorsok 1944/45-ben. u: Corba Béla - Matuska Marton - Ribar Béla ur.: Rémuralom a Délvidéken. Üjvidék, 2004. 292
