A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Zrtve partizanskog terora u backom Potisju su u jesen 1944. postali i zupnici István Virág iz Horgosa, Mihalj Verner iz Martonosa, Denes Sabo iz Totovog Sela, Lajos Varga iz Mola, Ferenc Takac iz Backog Petrovog Sela i Ferenc Petranji, zupnik becejsko-starogradski.236 Komunisticka vlast je vec od svojih pocetaka gledala na crkve tako sto je u njima videla faktor koji isticanjem verskih razlika pravi razliku medu nacijama kője zive u Jugoslaviji, a koji time hrani nacionalizam i sovinizam koji je dijametralno suprotan ideji bratstva i jedinstva proklamovane od strane vlasti. lakó nova Jugoslavia nije bila deklarisano ateisticka drzava, ipák je - narocito u pocetnoj fazi - antireligio- znost rezima bila jaka: on je svim silama nastojao da potisne uticaj crkava u svim oblastima zivota. Odnos KPJ prema veri mozda najbolje ilustruje jedna tadasnja decja pesmica: Petokraka sa pet roga, ja se borim protiv Boga, ne borim se protiv Hrista, on je bio komunista.237 U prvoj polovini 1945. je izmedu crkava i vlasti nastupila neka vrsta status quo-a: politicka pasivnost narocito je bila karakteristicna za pravoslavnu crkvu, dók je kato- licka crkva, i dalje - narocito njeni hrvatski predstavnici na celu sa nadbiskupom dr Alojzijem Stepincem -ispoljavala neku vrstu politicke aktivnosti medu vernicima. Period odnosa izmedu katolicke crkve i komunisticke vlasti koji bi se mogao nazvati korektnim - a tokom kojeg se 2. juna 1945. Tito u Zagrebu susreo sa rukovodiocima hrvatske katolicke crkve - ubrzo je, medutim, bio prekinut. Povod za to je dao Zakón o agrarnoj reformi i kolonizaciji238, koji je usvojen 23. avgusta 1945, akoji je predvideo konfiskaciju crkvenih zemljisnih poseda. To sto privremena nacionalna skupstina nije uzela u obzir primedbe katolickog biskupskog kora - kője su inace kasno prispele - podstaklo je kiér na jós zesci protest: on je sastavio 22. septembra 1945. pastirsko pismo u vezi sa anticrkvenim delima komunisticke vlasti. Kao posledica objavljivanja pastirskog pisma uzajamni odnosi izmedu komunisticke vlasti i katolicke crkve - a koji inace nisu bili najbolji - nepovratno su se pogorsali.239 Misljenje Tita o pastirskom pismu, odnosno na njega dati ostro intonirani, agre- sivni, preteci odgovor, objavile su sve dnevne novine koje su izlazile u Jugoslaviji, pa tako i novosadski list na madarskom jeziku Magyar Szó, organ vojvodanskog Narodnog fronta. Tito je ukazao na to da su potpisnici pastirskog pisma neprijatelji Jugoslavije. Po Titu: „U svom pastirskom pismu gospoda biskupi se najradije pozivaju na dve stvari: na progon svestenstva i na agrarnu reformu, koju oni ne zovu agrarnom reformom vec oduzimanjem crkvene imovine. U svom pastirskom pismu gospoda biskupi idu tako 236 Corba - Matuska - Ribar: cit. delo, str. 169—182. 237 Bordevic, Mirko: Kisobranpatríjarha Pavla. Kritikapalanackoguma [online], Beograd, 2010, Pescanik. http://pescanik.net/wp-content/PDF/mirko_djordjevic-kisobran_patrijarha_pavla.pdf 238 Sluzbeni list DFJ, 1945. br. 64. 239 Vekas: cit. delo, str. 70. 293
