A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
to iz pricanja po gradu. Znam da je u ovoj grupi sa Lukac Karoljem bio i Sabo Imre, te sve sto sam izjavio za prvog, odnosi se i na Sabo Imrea.”219 Treci svedok je bio 37-godisnji trgovac Aleksandar Panic, koji je izjavio sledece: „Znam da je odmah posle oslobodenja muz moliteljice, Lukac Karolja, bio zatvoren od strane narodnih vlasti, navodno sto je ubio nekog jugoslovenskog vojnika 1941. godine. U zatvoru je bio oko 10 ili 15 dana, i jedne noci je iz zatvora odveden, gde i od koga je odveden ne znam. Cuo sam kasnije, da je sa njim zajedno bio i Sabo Imre, i da je sa njim zajedno i odveden iz zatvora. Znam da su u ovo vreme bili jedni od vaznijih funkcionera u narodnom odboru Milic Milan - sada je u Vrscu - i Petkov Vladimir - sada se nalazi u Növöm Sadu - te oni bi znali nesto konkretnije reci o sudbini ovih ljudi.”220 Kao sto se iz njihovog svedocenja ispostavlja, svedoci verovatno nisu rekli sve ono o cemu su mogli imati saznanja. Sreskoodeljenjeza unutrasnje poslove je u svojoj informaciji kojuje 12. maja 1948. uputilo sudu saopstilo da Karolj Lukac nije izgubio drzavljanstvo u smislu vazecih pravnih propisa i da odeljenje za unutrasnje poslove nece inicirati oduzimanje Lu- kacevog drzavljanstva.221 Na osnovu prikupljenih podataka i nakon isteka zakonom o vanparnicnom postup- ku propisanog róka sencanski Sreski sud je Karolja Lukaca proglasio mrtvim, a kao datum smrti je naveo 10. novembar 1944. U obrazlozenju odluke sud je objasnio: „Na osnovu sprovedenog dokaznog postupka ustanovljeno je, da je imenovani po oslobodenju pritvoren od narodnih vlasti, i to kao ratni zlocinac i da mu se pocetkom novembra 1944. god. gubi svaki trag. [...] Kao dan smrti ustanovljen je 10. novembar 1944. god. s obzirom, da je u uverenju taj dan bio oznaznacen kao dan njegovog ne- stanka, i jer je dan pre toga poslednji put viden u zivotu.”222 Skupstina Federativne Narodne Republike Jugoslavije je na svojoj sednici koja je odrzana 31. marta 1952. donela Zakón o proglasenju lica za umrlai o dokazivanju smrti223, te su nakon njegovog stupanja na snagu postupci vec sprovodeni po njemu. Zakón je u stavu 4 clana 1 propisivao da se mogu proglasiti mrtvima sve one osobe kője su tokom rata nestale u vezi sa ratnim dogadajima, a o cijem zivotu nije bilo nikakvih vesti u roku od godinu dana od dana prestanka neprijateljstava. 219 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 156/1948 - predmet proglasenja sencanskog stanovnika Karolja Lukaca za mrtvog. Spis br. 4. 220 Isto tamo. 221 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 156/1948 - predmet proglasenja sencanskog stanovnika Karolja Lukaca za mrtvog. Spis br. 7. 222 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. R. 156/1948 - predmet proglasenja sencanskog stanovnika Karolja Lukaca za mrtvog. Spis br. 9. 223 Sluzbeni list FNRJ, 1952. br. 24. 289
