A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
„Moj muz, dr Suler Stevan, roden u Osijeku 22. marta 1907. godine, advokat iz Sente, odnesen je od strane okupatora sredinom 1942. na prisilni rad,207 te je po izvestaju Crvenog krsta januara 1943.godine na bojistu nestao, i od toga dóba niti se vratio, niti se javio. [...] Posto je verovatno, da je moj muz - kao prisilni radnik - na bojistu ubijen, molim Sreski sud, da pokrene postupak radi dokazivanja smrti nestalog dr Suler Stevana, da se nestalom postavi skrbnik i da se izda ogas u smislu, clana 236 o vanparnicnom postupku, i da nakon sprovodenja postupka donese odluku u pogledu dokaza smrti.”208 Zanimljivost slucaja je u tome sto su dr Suler - koji je tada vec bio stanovnik Sente - i Klara Svarc brak sklopili u Budimpesti 1936. Supruga je svom podnesku - u svojstvu dokaza - prilozila i obavestenje gradskog Ureda za ratno zbrinjavanje datirano 7. februara 1944, u kojem je bilo napisano sledece: „Obavestavam vas da je na osnovu obavestenja koje mi je uputio Crveni krst Madarske prs.209 dr Suler István meseca I godine 1943. na podrucju ratnih operacija210 nestao.” Sreski sud je na osnovu podneska 15. novembra 1945. pokrenuo postupak za proglasenje lica za umrlo: za predmetnog staraoca je imenovan sencanski advokat dr Aleksandar Hirsl. Predmetni staraoc je dobio zadatak da do 28. februara 1945. podnese izvestaj o sudbini nestalog lica. U predmetu nestalog dr Sulera oglas je objavljen u Sluzbenom listu Vojvodine od 3. decembra 1945.211 izvestaj je podneo i dr Hirsl, po kojem se o nestaloj osobi nije uspelo nista saznati. Na osnovu prikupljenih podataka, a nakon isteka zakonom predvidenog roka, sreski sud je 19. marta 1946. doneo svoje resenje: „Po predlogu supruge dr Stevana Sulera rod. Svarc Klare iz Sente, proglasuje se da se smatra dokazanim da je dr Stevan Suler advokat iz Sente, sa poslednjim stanom u Senti, Pasiceva ulica br. 12, umro, i da nije preziveo 31. januar 1943.”212 207 Radna sluzba je predstavljala sluzbu narodne odbrane bez oruzja pri madarskom kraljevskom domo- branstvu u periodu od 1939. do 1945. U bataljonima prinudne radne sluzbe sluzile su osobe koje usled porekla, politickih ili moralnih razloga nisu mogla da sluze u oruzanim formacijama. U smislu Zakona br. XIV iz 1942. osobe koje su proglasene za Jevreje bile su upotrebljive jedino u pomocnoj radnoj sluzbi. Clanovi prinudne radne sluzbe su na frontu cesto obavljali po zivot opasne zadatke - npr. razminiranje. 208 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 1832/1945 - predmet proglasenja sencanskog stanovnika dr Istvana Sulera za mrtvog. Otac dr Istvana Sulera bio je Adolf Suler, a majka Paula rod. Lihtenberger. 209 Skracenica za „pripadnik radne sluzbe”. 210 Jedinice Crvene armije probile suodbrambene pozicije madarske Druge armije duzDona 12. januara 1943. 211 Sluzbeni list Vojvodine, 1945. br. 28. 212 IAS,F. 127 Sencanski Sreski sud. Vp. 1832/1945-predmetproglasenjasencanskogstanovnika dr Istvana Sulera za mrtvog. 285
