A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
pomilovao Erzebet Kovac Kali i nalozio njeno pustanje na slobodu.205 No o povracaju konfiskovane imovine - koja je tada vec dospela u drzavnu svojinu - nije, medutim, bilo ni reci: ona se sve do danas nalazi u drzavnoj svojini. Obavezan otkup poljoprivrednih proizvoda bio je na snazi sve do 1952. Tim sredstvom prinude rezim je svesno upotrebljavao i zloupotrebljavao seljastvo: ovaj metod je sa osobitom naklonoscu koriscen za ekonomsko onemogucavanje za klasne neprijatelje proglasenih kulaka. Komunisticka vlast je time ostvarila vise ciljeva: jednim delom je drzava - dopadajuci se samoj sebi u ulozi razresivaca socijalnih probléma - snabde- vala siroke slojeve stanovnistva jeftinim namirnicama, drugim je delom smanjivala ekonomsku snagu seljastva, dok je sa trece strane konfiskovanjem gazdinstava i dodeljivanjem istih drzavnim poljoprivrednim gazdinstvima mogla da nacini novi, ogroman korák ka potpunom podrustvljavanju poljoprivrede. VIII. PROGLASAVANJE OSOBA ZA MRT VE Drugi svetski rat je sirom sveta prouzrokovao ogromne ljudske gubitke. I u nasem kraju - u kojem se nisu odvijala neposredna ratna dejstva - mnogi su izgubili svoje zivote, narocito oni iz redova civilnog stanovnistva. Tokom Drugog svetskog rata - usled njegovog totalnog karaktéra - doslo je do preplitanja sudbine civila i vojnika: izbledela je razlika izmedu fronta i pozadine. Opstepoznata je cinjenica da je masovno unistenje civilnog stanovnistva bilo pro- uzrokovano represalijama i genocidom pocinjenim iz etnickih, verskih i ideoloskih razloga. Karakteristicno je da je najveci broj vojnika takode svoj zivot prevashodno izgubio u ratnom zarobljenistvu, a ne na frontovima. Odnos vojnih i civilnih gubitaka je u Prvom svetskom ratu bilo 75:1, dok je tokom Drugog svetskog rata ova proporcija vec izmenjena na 0,8 : 1, odnosno zivot je izgubio veci broj civila nego vojnika!206 Tokom rata sudbina nestalih lica u velikom broju slucajeva nije bila potpuno jednoznacna: nije bilo sigurno jesu li ona izgubila zivot ili eventualno negde came u zarobljenistvu. U periodu koji je usledio nakon rata su vec 1945. otpoceli oni sudski procesi tokom kojih je - prvenstveno od strane srodnika - inicirano proglasenje osoba koje su nestale tokom rata za mrtve. Jugoslovenski sudovi su ove predmete u periodu izmedu 1945. i 1952. obavljali na osnovu zakona koji su se odnosili na vanparnicni postupak. Prvi postupak povezan sa proglasenjem lica za umrlo je nakon Drugog svetskog rata pred sencanskim Sreskim sudom pokrenut od strane udovice Istvana Sulera, Klare, rodene Svarc, koja je bila jevrejskog porekla i to u slucaju njenog muza koji je takode bio jevrejske nacionalnosti, a koji je nestao tokom rata. U podnesku kojim je 5. no- vembra 1945. iniciran postupak ona je sudu predocila sledece cinjenicno stanje: 205 LAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 90/1949 - krivicni postupak protiv stanovnice Ade Erzebet Kovac Kalai. Dokument Prezidijuma Narodne skupstine Srbije br. 241 od 4. februara 1950. 206 Sipos Peter gl. urednik.: Magyarország a második világháborúban. A-Zs. Budapest, 1997, str. 94. 284
