A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Ni sudbina zemljoradnika nije bila laka u drugoj polovini cetrdesetih godina: trebalo je platiti progresivni porez,201 te udovoljiti i obaveznim isporukama. Ukoliko nisu mogli sve to da ispune, lakó je mogla da ih zadesi optuzba za privrednu sabotazu. Tako je prosla i adanska udovica Erzebet Kovac Kali, kojoj je agrarna reforma - buduci da je imala sestoro dece - ostavila 66 katastarskih jutara zemlje. Medutim, njene obaveze u pogledu obaveznih isporuka su cak i u srazmeri sa ovom zemljisnom povrsinom bile previsoko utvrdene. Ona je u privrednoj 1948-49. godini trebala da isporuci 10 927 kg kukuruza, 500 kg govedeg mesa, 300 kg ovcetine i 800 kg svi- njetine. Posto nije mogla da udovolji ovim isporukama kője su joj bile razrezane - predala je tek 8156 kg kukuruza i 97 kg ovcetine - Izvrsni odbor adanskog mesnog narodnog odbora je 11. marta 1949. protiv nje podneo prijavu Sreskom tuzilastvu. Stvari su se pocev od tada brzo odvijale: tuzilastvo je 14. marta saslusalo Kovacevu i 15. marta zbog pocinjenih dela, a pozivajuci se na „drustvenu opasnost”, naredilo njeno hapsenje.202 Protiv nje je 16. marta 1949. pred sencanskim Sreskim sudom podignuta optuznica za privrednu sabotazu.203 Posto je prema propisima optuzeni morao da ima advokata, pozvali su je da ga imenuje. Erzebet Kovac Kali je u vezi sa tim izjavila da ne poznaje advokate posto se nikada nije parnicila, te da ne zna da imenuje nikoga. Sud je po sluzbenoj duznosti za njenog branioca odredio sencanskog advokata dr Istvana Kopasa. Sud nije oklevao, pa je 16. marta odrzana rasprava, a doneta je i presuda. Erzebet Kovac Kali - koja je priznala da nije predala njoj odmerenu impozituru - proglasena je za krivu zbog toga sto je pocinila krivicno delo nedozvoljene spekulacije i privred- ne sabotaze. Sudsko vece je kao glavnu kaznu dosudilo gubitak slobode u trajanju od jedne godine, a kao aditivnu potpunu konfiskaciju imovine. U obrazlozenju je navedeno: „...Optuzena [je] sve to cinila rukovodena svojim klasnim interesima i zeljom za bogacenjem na racun ishrane sirokih radnickih slojeva bas onda, kada nas radni svet ulaze ogromne napore za izvrsenje petogodisnjeg plana. Bas u tome sud nalazi veliki stepen drustvene opasnosti samoga dela i smatra ga kao sabotiranje otkupa tezega znacaja.”204 Sud se - usled zdravstvenog stanja optuzene i njene nesposobnosti za fizicki rád - „velikodusno” uzdrzao od toga da Erzebet Kovac Kali osudi na prinudni rád. Uzgredan dodatak slucaja predstavlja cinjenica sto je Predsednistvo Narodne skupstine Srbije 4. februara 1950. - uzevsi u obzir molbu za pomilovanje osudene 201 Progresivni porez predstavlja vrstu poreza kod kője poreska stopa raste sa rastom poreske osnovice. 21,2 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 90/1949 - krivicni postupak protiv stanovnice Ade Erzebet Kovac Kali. 203 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 90/1949 - krivicni postupak protiv stanovnice Ade Erzebet Kovac Kali. Spis sreskog tuzilastva K. 63/49 od 16. marta 1949. 204 IAS, F. 127 Sencanski Sreski sud. K. 90/1949 - krivicni postupak protiv stanovnice Ade Erzebet Kovac Kali. Presuda sencanskog Sreskog suda K. 90/1949 od 16 marta 1949. 283
