A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
> invalidi narodnooslobodilackog rata, kao i ranijih ratova - onih koji su vodeni izmedu 1912. i 1918, kao i onog iz aprila 1941; > porodice poginulih boraca i zrtava fasistickog terora. Zarad sprovodenja agrarne reformé i kolonizacije je 4. septembra 1945. na save- znom nivou obrazovan Agrarni savét kao meduresorna komisija, ciji je clan bio i Vasa Cubrilovic98 99, ministar za poljoprivredu." Stanovnistvu je trebalo objasniti sustinu agrarne reforme, a narocito kolonizacije. Za ovu propagandu je rezim nasiroko upotrebljavao i stampu na madarskom jeziku. Na stupcima Magyar Szó-a je objavljen opsiran clanak o agrarnoj reformi i kolonizaciji koji je potekao iz pera jedne zaista strucne licnosti, ministra Sretena Vukosavljevica, u kojem je ministar objasnio da se kolonizacija vrsi na nemackim zemljama u Bosni, Hrvatskoj kao i Vojvodini, te da je za tu svrhu u Vojvodini izdvojeno gotovo 500 000 katastarskih jutara. Vojvodanska zemljisna povrsina je obrazovala tzv. savezni zemljisni fond, na kojem je kolonizaciju vrsilo Savezno ministarstvo za kolonizaciju. Na zemljisne povrsine drugih federalnih jedinica kője su predstavljale konfiskovanu imovinu proteranih Nemaca i narodnih neprijatelja, naseljavani su oni koji su stanovali u tim istim federalnim jedinicama. Popisi povezani sa kolonizaci- jom, te organizacija kolonizacije bili su izvrseni na osnovu planova kője je savezno ministarstvo izradilo i primenjivalo na sopstvenom zemljisnom fondu.100 Po Vukosavljevicu je nedvosmisleno da je na podrucju drzave prenaseljeno sta- novnistvo kője zivi od poljoprivrede. Po njegovom misljenju, stetne posledice mogle su se izbeci jedino jacanjem industrijalizacije, odnosno time da industrija preuzme visak radne snage. Po njegovom je misljenju bilo vazno po gradovima uspostaviti prodajne zadruge. On je ukazao na to da se kolonizacija vrsi u interesu onih boraca, kolonista, koji ne raspolazu tolikim zemljisnim posedima koliki bi bili potrebni za obezbedenje nji- hove egzistencije. Oni koji nece biti kolonizovani i koji i nadalje ostaju u njihovim rodnim selima imace nesto vise zemlje nego sto su imali do tada. On je istakao: „Ovo je pocetak planske agrarne politike, ciji je cilj da se svakom pojedinom nasem zemljoradniku - i onima koji se preseljavaju i onima koji ostaju u njihovim starim mestima stanovanja - omoguci postena egzistencija iz prihoda proisteklih iz njihovog rada i povecanje zivotnog standarda.”101 Vukosavljevic je objasnio i to da je u smislu vojvodanskog plana za kolonizaciju celokupna pokrajina podeljena na rejone, te da ce u pojedinim rejonima biti kolonizovani samo zemljoradnici iz iste federalne jedinice. Ukazao je: „Za ovim je bilo potrebe zbog toga sto ce ljudi koji zive u istim krajevima i pod istim zivotnim okolnostima zajednicki lakse moci da se naviknu na zivotne prilike u novim naseobi98 Cubrilovic, Vaso (1897-1990) jugoslovenski istoricar, politicar i akademik srpske nacionalnosti. Godine 1914. ucestvovao je u atentatu na prestolonaslednika Franca Ferdinanda. Izmedu 1945. i 1946. bio je jugoslovenski ministar poljoprivrede, a od 1946. do 1950. ministar sumarstva. 99 Medojevic: cit. delo. 100 Kolonizacija i agrarna reforma - Telepítés és földreform. Magyar Szó, godina: II, 14. oktobar 1945. br. 238, str. 2. 101 Isto tamo. 246
