A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
nama. Oiii sa sobom donose isti onaj mentalitet u kojem su ziveli u njihovim starim prebivalistima; bice od pomoci jedni drugima, sto je u prvira godinama kolonizacije izvanredno vazna okolnost. Sa sobom oni donose osobene obicaje pravnog, moralnog i ekonomskog zivota, a pored toga i specificne nacine organizacije sela, privredivanja i poljoprivrednih radova, sto je sa stanovista ubrzavanja njihovog razvica i smanjivanja teskoca daleko svrsishodnije od prisiljavanja ljudi iz razlicitih krajeva sa razlicitim shvatanjima i razlicitim nacinom zivota na zajednicki zivot i zajednicki rád.”102 On je istakao da ce svi kolonisti biti vlasnici njima dodeljenih zemljisnih nepokret- nosti. Kao glavnu gresku prethodnih kolonizacija on je naveo to sto drzava koloniste nije osnazila u posedu dobijenog zemljista, te se zbog toga oni na njihovoj zemlji nisu osecali sigurnima. Nasuprot tome, prilikom nove kolonizacije drzava ce u periodu od jedne godine podeljenu zemlju i katastarski preneti na svakog kolonistu.103 Sledstveno saveznom zakonu, a na osnovu njegovih propisa, Predsednistvo Na- rodne skupstine Srbije je donelo Zakón o agrarnoj reformi i unutrasnjoj kolonizaciji koji je vazio za Srbiju i Vojvodinu.104 Vazniji delovi zakona su objasnjeni u Magyar Szó-u od 23. novembra 1945. Vaznu stavku zakona predstavljala je odredba o tome ko se smatra zemljoradnikom. Prema clanku: „... Zemljoradnik je onaj ko je pre 10. jula 1945. samostalno ili zajedno sa porodicom obradivao sopstvenu ili tudu zemlju. Osoba koja se smatra zemljoradnikom mogla je da radi i sa najamnim radnicima ukoliko je zivela na svom posedu i fizicki i sama ucestvovala u zemljoradnji. Prvi preduslov je u svakom slucaju to da je zemljoradnja glavno zanimanje doticne osobe. Zemljoradnikom se smatra i lice kője ima zemlju, a kője pored toga radi kao radnik ili sezonski radnik (pecalbar)105, nadalje seoski zanatlija ili emigrant cija je porodica ostala u zemlji i koja obraduje zemlju. Zemljoradnicima se smatraju i one zemljo- delacke ili zanatlijske porodice kője su imale zemlju, a koje su usled rata, medutim, ostale bez dovoljne radne snage, pa su zato bile prinudene da svoju zemlju izdaju na obradu stranim licima.”106 Drugu vaznu stavku zakona predstavljalo je odredenje pojma obradivih zemljisnih povrsina, a prema clanku: „Obradivim zemljisnim povrsinama se smatraju oranica, vi- nograd, vocnjak, livada, basta i pasnjak koji su pogodni za neposrednu obradu.”107 Po novom zakonu su od dotadasnjih vlasnika oduzeti i od strane drzave preuzeti sledeci zemljisni i sumski posedi: >• Veleposedi koji prelaze 45 hektara, odnosno 25 hektara u slucaju da njihovi vlasnici ne mogu da se smatraju zemljoradnicima; 102 Isto tamo. 103 Isto tamo. 104 Sluzbeni glasnik NRS, 1945. br. 39. 105 Gastarbajter, nadnicar. 106 Srbijanski zakón o agrarnoj reformi omogucava mesnoj sirotinji da dode do zemlje - A szerbiai földreformtörvény lehetővé teszi a helyi szegénység földhöz juttatását. Magyar Szó, godina: II, 23. novembar 1945. br. 272, str. 2. 107 Isto tamo. 247
