A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Clan 4 Zakona je propisao da oduzeta zemlja zajedno sa postojecim zgradama i postrojenjima na njoj, kao i sa pripadajucim poljoprivrednim inventarom bez ikakvog obestecenja prelazi u drzavnu svojinu. Poljoprivredne masine i traktori presli su u svojinu drzavnih masinskih stanica. Clan 5 Zakona je propisao da ce inaksimum poseda koji se ostavlja zemljoradni- cima biti propisan posebnim zakonima federalnih jedinica. Ovaj clan je utvrdio i to da zemljisni maksimum ne moze biti manji od 20, odnosno veci od 35 hektara. U slucaju Vojvodine zemljisni maksimum koji pripada zemljoradnicima - tzv. „veliki maksimum” - je prema srpskom Zakonu o agrarnoj reformi i unutrasnjoj koloniza- ciji97 utvrden u velicini od 20 hektara, (34 katastarska jutra i 800 kvadratnih hvati), a zemljisni maksimum za one koji u osnovi ne zive od obrade zemlje - tzv.„neze- mljoradnicki maksimum” - odreden je u velicini od 3 hektara. U slucaju zemlje koja je oduzeta iznad „velikog maksimuma” i „nezemljoradnic- kog maksimuma” zakón je u cl. 6 predvideo isplatu obestecenja u visini vrednosti prosecnog godisnjeg prinosa po hektaru: u slucaju Vojvodine to je znacilo vrednost 5 metrickih centi (500 kg) psenice. U praksi nije doslo do isplate ovog obestecenja. U slucaju zemljoradnika zgrade na oduzetim zemljisnim povrsinama i poljopri- vredna oprema nisu potpadali pod rekviziciju. Clan 8. zakona je predvideo da ce u slucaju pojedinih verskih organizacija biti konfiskovane samo one obradive zemljisne povrsine koje prelaze 10 hektara, no pod ovim su podrazumevane i sume. U slucaju verskih ustanova od velikog istorijskog znacaja - manastiri, verske ustanove - predvideno je ostavljanje obradivih zemljisnih povrsina od 30 hektara, te isto tako i ostavljanje suma u velicini od 30 hektara. U smislu cl. 3 zakona su pored eksproprisanih zemljisnih povrsina u fond agrarne reforme i kolonizacije presle i sledece zemljisne povrsine: > zemljisne povrsine Nemackog Rajha i nemackih drzavljana koje su konfiskovane na osnovu odluke AVNOJ-a od 27. novembra 1944; > zemljisne povrsine ratnih zlocinaca, odnosno osoba koje su proglasene za narodne neprijatelje konfiskovane od strane suda; > zemljisne povrsine koje su zarad deobe izdvojene iz drzavne svojine. U zemljisni fond - teorijski - nisu dospele one zemljisne povrsine koje su izdvojene za drzavna dobra, socijalne ili naucne ustanove, kao i armiju. Deoba zemlje je predstavljala drugu bitnu stavku zakona: u smislu cl. 12 zemlja iz zemljisnog fonda mogla je biti dodeljivana licima bez zemlje koja su radila u poljo- privredi - nadnicarima - kao i onim zemljoradnicima koji nemaju dovoljno zemlje. Clan 16 zakona je izrekom utvrdio da prednost pri deobi zemlje imaju: >• bezemljasi; > zemljoradnici koji nisu imali dovoljno zemlje, a koji su bili bőrei partizanskih jedinica, odnosno Jugoslovenske narodnooslobodilacke armije. Starija lica i dobrovoljci su uzivali prednost; 97 Sluzbeni glasnik NRS, 1945. br. 39; 1946. br. 4.. 245
