A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
Jugoslovensko komunisticko rukovodstvo je na deobu zemlje gledalo kao na prelaznu fazu: momentalno je, naime - odredenim kategorijama drustva - dalo u privatne ruke poljoprivredno zemljiste, ali je krajnji cilj - po sovjetskom obrascu - bio potpuna kolektivizacija poljoprivrede.93 Nacrt zakona koji se odnosio na agrarnu reformu nőve Jugoslavije bio je na stolu zakonodavne komisije Predsednistva AVNOJ-a vec pocetkom avgusta 1945, te je ubrzo dospeo i pred privremenu nacionalnu skupstinu. Pojedini predstavnici gradanske opozicije - Milan Grol, Hinko Krizraan, Jefto Pavic i dr Buda Boskovic - su u vezi nacrta zakona koncipirali svoje izdvojeno misljenje, po kojem je donosenje zakona prenagljeno i nepotpuno sagledano. I hrvatski katolicki biskupski koncil se protivio donosenju zakona o agrarnoj reformi, posto je propisao nacionalizaciju crkvenih dobara. Medutim, predstavka koju su oni sacinili na njihovoj zagrebackoj konferenciji je tek 26. avgusta - treceg dana nakon usvajanja zakona - stigla u skupstinu, pa ona zbog toga „nije mogla da je uzrae u obzir.”94 Biskupski koncil - na cijem se celu nalazio zagrebacki nadbiskup dr Alojzije Stepinac - je reagovao i 22. septembra 1945. sastavilo pastirsko pismo u vezi anticrkvenih, nasilnih dela komunisticke vlasti. To je za posledicu imalo zaos- travanje odnosa izmedu komunisticke vlasti i katolicke crkve, koji ni inace nisu bili potpuno vedri.95 U cilju zakonitog izvrsenja agrarne reformé privremena nacionalna skupstina je 23. avgusta 1945. usvojila Zakón o agrarnoj reformi i kólónizaciji96, ciji je moto sadrzavo i cl. 1 zakona: „Zemlja pripada onima koji je obraduju.” Jedna od nabitnijih stavki bila je eksproprijacija zemlje. Na osnovu cl. 3 zakona, eksproprijacija je bila predvidena: > Za veleposede, odnosno posede cija je velicina prelazila 45 hektara, ili obradive zemljisne povrsine u velicini od 25 do 35 hektara ukoliko su date u zakup ili se obraduju putem najamnog rada. Pod obradivim zemljisnim povrsinama podrazumevale su se oranice, pasnjaci, vocnjaci i vinogradi. > Zemljisne povrsine u vlasnistvu banaka, preduzeca, akcionarskih drustava i drugih pravnih lica, izuzev onih kője se vlasnicima ostavljaju zbog industrijskih, gradevinskih, naucnih ili drugih drustveno korisnih ciljeva. > Zemljisni posedi crkava, verskih zajednica, kao i zaduzbina, obradive zemljisne povrsine iznad zakonom odredenog maksimuma za zemljoradnike, visak poseda iznad 3 do 5 hektara ciji vlasnici nisu zemljoradnici i kője oni sami ne obraduju vec ih daju u zakup ili obraduju posredstvom najamnog rada, te one zemljisne povrsine kője su tokom rata iz ma kog razloga ostale bez vlasnika, odnosno naslednika. n A. Sajti Enike: cit. delo, str. 374-375. 94 Lekic, Bogdan: Agrarna reforma i koionizacija u Jugoslaviji 1945-1948. Beograd, 1997, str. 61-62. 95 Vékás Janos: Magyarok a Vajdaságban 1944-1954. Kronológia. Senta, 2011, str. 70. (Nadalje: Vékás 2011) 96 Sluzbeni glasnik DFJ, 1945. br. 64. 244
