A. Sajti Enikő – Juhász József – Molnár Tibor: A titói rendszer megszilárdulása a Tisza mentén 1945–1955 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 4. (Zenta - Szeged, 2013)
Mellékletek
> Zakón o postupanju sa napustenom zemljom kolonista u Autonomnoj Kosovsko-Metohijskoj oblasti;88 > Zakón o proglasenju opstenarodnom imovinom seoskih utrina, pasnjaka i suma, iraovine zemljisnih, urbarijalnih i njima slicnih zajednica, kao i krajiskih granicarskih imovinskih opstina.89 Na osnovu nabrojanih pravnih propisa konfiskovana i nacionalizovana imovina se u smislu Zakona o vracanju oduzete imovine i obestecenju90 koji je donet 2011. moze povratiti, odnosno za nju se moze zatraziti obestecenje. IV. JUGOSLOVENSKA AGRARNA REFORMA Kraljevina Jugoslavia je industrijski bila slabo razvijena, karakteristicno agrarna drzava. Predratnu jugoslovensku poljoprivredu su karakterisali prenaseljeni agrarni proletarijat, slabi prinosi i niska produktivnost. Dominirala su sitna seljacka gazdin- stva na kojima se radilo uz pomoc rucnih alatki i zapreznih sredstava. Po podacima iz 1931. godine, svega je 6,5 % zemljisnih povrsina bilo u svojini 34,3 % gazdinstava: ovi posedi su karakteristicno bili manji od 2 hektara. Priblizno podjednak procenat gazdinstava - 33,6% - posedovalo je 21,5% poljoprivrednih povrsina: ovi posedi imali su povrsinu od 2 do 5 hektara. Usled toga, kao i usled prenaseljenosti stanovnista kője je pokusavalo da zivi od poljoprivrede, veliki deo seoskih domacinstava se nalazio u teskom socijalnom polozaju. Sve ovo kulminiralo je tako sto je slabo razvijena industrija bila nesposobna da primi mase kője su bile istisnute iz poljoprivrede. Ratna razaranja umnogome su pogorsala ionako tesko stanje jugoslovenske poljoprivrede. Koaliciona vlada Demokratske Federativne Jugoslavije, oformljena 7. marta 1945. je vec 9. marta usvojila deklaraciju u kojoj je receno da ce u najkrace vreme zapoceti resavanje briga seljastva - prvenstveno putem agrarne reformé, kao i kolonizacije. Tada je obrazovano i savezno Ministarstvo kolonizacije, na celu sa Sretenom Vuko- savljevicem91 kao ministrom.92 Bedne rezultate agrarne reformé koja je sprovedena u kraljevskoj Jugoslaviji ko- munisti su iskoristili vec tokom rata: obecali su zemlju seljastvu. Nakon zavrsetka rata je zahtev za promenom vlasnickih odnosa u poljoprivredi od strane agrarnog proletarijata - koji je delimicno u nádi obecane zemlje u najvecem delu uzeo ucesce u narodnooslobodilackom pokretu - poceo da biva sve veci. Növi rezim se zivo zanimao pitanjem deobe zemlje, posto je to bilo jedno od go- rucih pitanja drzave na kője je bilo potrebno dati odgovor sto pre. 88 Sluzbeni glasnik NRS, 1947. br. 9. 89 Sluzbeni list NRS, 1948. br. 1; 1955. br. 98. 90 Sluzbeni glasnik RS, 2011. br. 47. 91 Vukosavljevic, Sreten (1881-1960) univerzitetski profesor, sociolog, od marta 1945. ministar za ko- lonizaciju privremene jugoslovenske vlade. 92 Medojevic, Slobodan B.: Kolonizacija Crnogoraca u Vojvodinu 1945-1946. [online]. Matica, 2010. jesen br. 4. str. 360-361. http://www.maticacrnogorska.me/files/43/15%20slobodan%20medojevic . pdf 243
