Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)
Rövidítések jegyzéke
General Rukavina dalje iznosi da su na osnovu odluka AVNOJ-a nacionalne manjine ravnopravni gradani Jugoslavije, od toga izuzetak eine samo oni koji su pocinile ratne zlocine - oni treba da stanu pred vojni sud. U tom smislu naredio je raspustanje onih logora u koje su internirani Madari. Omoguceno je da Madari stupe u redove Narod- nooslobodilacke vojske. Oni Madari od 18-30 godina koji nisu stupili u borbene jedi- nice bili su mobilisani u radne jedinice, ali su i ove jedinice izjednacene sa borbenim jedinicama. Ovo naredenje je polozaj Nemaca poboljsalo samo u neznatnoj meri.69 Bilo je i takvih koji nisu odobravali popustanje vlasti i koji su nastojali da odrze pritisak na Madare. Primer za to je slucaj kada su krajem decembra u Molu - gde je pocetkom novembra masakrirano vise od sto Madara - nepoznati pocinioci farbali kukaste krstove na madarske kuce. Komanda mesta u Senti je u ovom slucaju naredila hitnu istragu.70 „Poboljsanjem” se moze smatrati i naredenje suboticke Komande podrueja, u smislu kojeg je postalo moguce da i u logor internirani „fasisticki elementi” dobiju lekarsko zbrinjavanje.71 Na osnovu naredbe od 1. decembra, Komanda mesta u Senti je vec 2. decembra dozvolila da madarski antifasisti koji se dobrovoljno jave stupe u Narodnooslobodilacku vojsku. O madarskim dobrovoljcima je trebalo sastaviti politicku karakteristiku, ali ni u kom slucaju nisu mogli biti rasporedeni u jugoslovenske vojne jedinice stacionirane na teritoriji Vojvodine.72 Prva grupa sencanskih dobrovoljaca - verovatno srpske nacionalnosti - jos se 18. oktobra prikljucila partizanskoj vojsci.73 Da bi se sprecilo skrivanje, promena identiteta i moguce bekstvo osoba osumnjicenih za ratne zlocine, kao i osoba koje su proglasene za narodne neprijatelje, najvisi organi vojne uprave su zabranile promenu prezimena.74 Najvise jugoslovensko rukovodstvo je donelo odluku o konfiskaeiji pokretne i nepokretne imovine Nemaca i osoba koje su proglasene za ratne zlocince, odnosno o njihovom stavljanju pod nadleznost Drzavne uprave za narodna dobra. Stavljanje pod upravu je podjednako vazilo i za imovinu izbeglih i deportovanih osoba. Ujedno je stupila na snagu i uredba koja je zabranjivala otudenje ili opterecenje nekretnina bez prethodne saglasnosti vlasti - ovo su opravdavali nesigurnim svojinskim odnosima, koji su proistekli zbog uredbi i zabrana koja su preduzele okupatorske vlasti.75 Ovi koraci su bili pozvani da stvore osnove buduce socijalisticke drzavne svojine. Organima vojne uprave je od pocetka probleme zadavala briga o juznoslovenskim kolonistima - dobrovoljcima - koji su se vracali na ovu teritoriju. U toku jugoslovenske agrarne reforme u Backu je naseljeno ukupno 6175, a prema drugim podacima 69 IAS F. 109 5. kut., del. br. 627/1944 (vidi: dokument br. 48). 70 IAS F. 109 7. kut., del. br. 1522/1944 (vidi: dokument br. 68). 71 IAS F. 109 4. kut., del. br. 494/1944 (vidi: dokument br. 40). 72 IAS F. 109 3. kut., del. br. 240/1944 (vidi: dokument br. 23), del. br. 249/1944 (vidi: dokument br. 26). 73 IASF. 121 l.knj. 12. str. 74 IAS F. 109 11. kut., del. br. 1824/1945 (vidi: dokument br. 76). 75 IAS F. 109 5. kut., del. br. 519/1944 (vidi: dokument br. 42), 11. kut. del. br. 1840/1945 (vidi: dokument br. 77). 36
