Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)
Rövidítések jegyzéke
6912 slovenskih porodica i dodeljeno im je 53 465 katastarskih jutara zemlje.76 Posle zauzimanja Backe i uvodenja madarske vojne uprave, doslo je do proterivanja i ise- ljavanja kolonista. íz Madarske je iseljeno 24 921 osoba.77 Deo iseljenih je poceo povratak odmah po promeni vlasti. Sa stanovista nacionalne politike to je pogodovalo i namerama jugoslovenskog rukovodstva, jer se time poveca- valo brojno stanje slovenskog zivlja. Sa druge strane, pogodovalo je to i organima vojne uprave, jer su od povratnika organizovali u pojedinim selima - umesto Madara - odrede Narodne straze. Na teritoriji Komande mesta u Senti primer za to je selo Dusanovo.78 Vojne i civilne vlasti su nastojale da izadu u susret kolonistima koji su se vracali: gde je to bilo moguce, vracali su im njihove kuce u kojima su ziveli pre rata. Ako kuce nisu bile pogodne za stanovanje naredivani su popravak i krecenje. Ako su kuce bile unistene kolonistima su privremeno dodeljivane nenaseljene kuce. Koloniste su snabdeli neophodnim namestajem i kucnim potrepstinama. Dobijali su i poljoprivredne alate i oruda, odnosno - ako je bilo moguce - i teglecu i priplodnu stoku. Kolonisti su dobili i zimnicu, a za potrebe stoke stocnu hranu. Sva dodela je proistekla iz konfiskovane, zaplenjene imovine.79 Kolonisti koji su se vratili u Sentu 24. decembra odrzali su zbor, na kojem su izra- zili - iako im je izmedu dva svetska rata monarhisticka Jugoslavia dodelila zemlju u Backoj - privrzenost novoj drzavnoj vlasti, Titu i Jugoslovenskoj komunistickoj partiji. Ujedno su izrazili zelju, da putem svojih izabranih predstavnika delotvorno saraduju sa aktuelnom vlascu.80 Pored kolonista koji su se sa pravom vracali, decembra 1944. su se sa teritorije Srbije - a narocito na teritoriji titelske komande - pojavili i samovoljni naseljenici. Organi vojne uprave su dobili uputstvo prema komé je bilo potrebno da sprece ovakvo naseljavanje, a takve naseljenike vrate u zavicaj, jer ce „...ovo samovoljno i bespravno useljenje, kasnijejako smetati pravilno, plansko kolonizovanje.”81 Organi nőve vlasti su pored samovoljnih naseljenika suocili i sa povratkom onih koji su izbegli pre 8. oktobra 1944. Njih - posto su vecinom bili Madari - nisu docekali tako ljubazno kao juznoslovenske koloniste. Sencanski Gradski narodnooslobodilacki odbor je svojom odlukom predlozio Komandi mesta da sve povratnike prvo stave u zatvor i da ispitaju razloge njihovog bekstva.82 Moze se samo pretpostavljati koliko je njih izbeglo na osnovu izvestaja Socijalnog odseka Komande mesta, prema komé su vlasti u Senti evidentirale 175, u Staroj Kanjizi 28, u Adi 36, u Molu 196, u Martonosu 7, a u Horgosu 13 napustenih kuca, ili stanova.83 76 A. Sajti. 140. str. 77 A. Sajti. 190. str. 78 IAS F. 109 3. kút., del. br. 30/1944 (vidi: dokument br. 3). 79 LAS F. 109 3. kút., del. br. 124/1944 (vidi: dokument br. 13), del. br. 129/1944 (vidi: dokument br. 14), 6. kút. del. br. 762/1944 (vidi: dokument br. 52), del. br. 979/1944 (vidi: dokument br. 58). 80 IAS F. 109 7. kút., del. br. 1566/1944 (vidi: dokument br. 69). 81 LAS F. 109 7. kút., del. br. 1138/1944 (vidi: dokument br. 63). 82 LAS F. 109 10. kút., del. br. 1534/1944 (vidi: dokument br. 72). 83 IAS F. 109 7. kút., del. br. 1086/1944 (vidi: dokument br. 60). 37
