Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)
Rövidítések jegyzéke
novembra 1944. obavestilo Komandu podrucja u Subotici da sa svoje teritorije pocne interniranje odredenih grupa stanovnistva. U logor, koji je osnovan u Backoj Topoli, internirani su Nemei od 16 do 60 godina, Madari koji su bili clanovi bilo kakve madarske organizacije, lica koja su osumnjicena za ratne zlocine, odnosno Sikuljci zvani „Cangovi”, kője su madarske vlasti naselile u Backu.62 Za cuvanje logora u Backoj Topoli su u upotrebu űzeti i mitraljezi, koji su demontirani sa neupotrebljivih tenkova kője je ostavilo madarsko Domobranstvo u sencanskoj kasarni.63 Cuvanje logora su vrsili clanovi Narodne straze. Da u backotopolskom logoru ponasanje straze nije bio „u skladu sa vazecim propisima”, ukazuje uputstvo suboticke Komande podrucja od 20. novembra, kője naglasava „...da takvoponasanje ne doli- kuje borcima Narodnooslobodilacke vojske...”odnosno, da straza,,... nitijepostavljena tu za pendrecenje naroda, veeje njena duznost, da zastiti narodne interese i tekovine narodnooslobodilacke borbe."64 U logoru koji je osnovan u Sikicu nameravalo se sakupiti porodice, starce i decu interniranih Nemaca i Sikuljaca.65 U radne jedinice mobilisani su muskarci madarske nacionalnosti u uzrastu od 16 do 50 godina zivota. Organizovani su radni bataljoni i cete, a propisano je da radnu sluzbu privremeno vrse u mestu prebivalista. U radnim jedinicama je viadala stroga vojnicka disciplina i bio im je zabranjen svaki kontakt sa civilnim stanovnistvom.66 Na teritoriji Komande mesta u Senti najvise obveznika za radnu sluzbu mobilisa- no je u Senti - 1100 osoba je radilo za Sovjete na izgradnji mosta na Tisi. Njihovim radom sovjetska komanda je bila toliko zadovljna da su decembra 1944. 800 osoba - uprkos energicnom protivljenju jugoslovenskih vojnih vlasti - poveli sa sobom za izgradnju mosta na Dunavu kod Bajé.67 Prilikom izgradnje mosta kod Sente - presecanjem nasipa - Sovjeti su ispustili iz vida elementarne protivpoplavne propise, usled cega je grad u prolece bio izlozen hiru redovno nadolazeceg visokog vodostaja.68 Uputsvom broj 69. Vojne uprave za Banat, Backu i Baranju - kője je izdato 1. decembra 1944. - promenjen je, barem na papiru, polozaj Madara i odnos prema Madarima. Ovaj dokument je dostavljen svim organima vojne uprave, a za propuste u izvrsenju uputstva predvidena je strogakazna. U dokumentu nedvosmisleno stoji: „...Upostupku prema Madarima i Nemcima dogadali su se u nizu mesta i sela nepravilni postupci, koji samo bacaju Ijagu na nase vojne organe i stete interesima naseg naroda i nase drzave.” 62 IAS F. 109 3. kút., del. br. 245/1944 (vidi: dokument br. 22). O naseljavanju Madara opsirnije vidi: A. Sajti. 199-234. str. 63 IAS F. 109 3. kút., del. br. 253/1944 (vidi: dokument br. 27), del. br. 254/1944 (vidi: dokument br. 28). 64 IAS F. 109 3. kút., del. br. 248/1944 (vidi: dokument br. 25). 65 IAS F. 109 3. kút., del. br. 240/1944 (vidi: dokument br. 23). 66 IAS F. 109 3. kút., del. br. 245/1944 (vidi: dokument br. 22), del. br. 240/1944 (vidi: dokument br. 23). 67 IAS F. 109 4. kút., del. br. 324/1944 (vidi: dokument br. 34), 5. kút., del. br. 604/1944 (vidi: dokument br. 47), 6. kút., 944/1944 (vidi: dokument br. 57). 68 IAS F. 109 4. kút., del. br. 470/1944 (vidi: dokument br. 39). 35
