Molnár Tibor: A zentai Városparancsnokság válogatott iratai 1944–1945 - A Titói Jugoszlávia levéltári forrásai 1. (Szeged - Zenta, 2011)
Rövidítések jegyzéke
koja sadrzi samo ime i prezime 118 pogubljenih osoba.51 Na osnovu istrazivanja moze se zakljuciti da su svi pogubljeni 9. novembra u Molu bili madarske nacionalnosti.52 Prema izvestaju komandira Narodne straze, 19. novembra 1944. u Martonosu je boravio politicki komesar Vasiljev, „...clan kaznene ekspedicije...”. Vasiljev je obecao, „...da ce preduzeti korake, da bi se izvrsio pretres svih stanova, radi sabiranja oruzja i eventualno odela vojnickog, bilo jugoslovenske ili madarske uniforme, ali po pret- hodnom odobrenju Komande mesta iz Sente!’53 Prema izvestaju komandira Narodne straze od 19. novembra u pritvoru su drzali 23 zatocena Madara.54 Dvadesetog novembra su dve cete 1. bataljona Trinaeste vojvodanske brigade izvrsile raciju na teritoriji opstine: trazile su skriveno oruzje i vojnu opremu, u cemu su dobile pomoc od mesnog Narodnooslobodilackog odbora.55 Put „kaznene ekspedicije” vodio je iz Horgosa u Martonos, gde je - prema izvestaju komandira Narodne straze od 22. novembra - „...rascistila je sa 25 madarskih krvoloka i unisteni su.”56 Izvestaj ne sadrzava podatke o identitetu pogubljenih, cak ni njihova imena. Spisak sastavljen od strane OZNE sadrzi 39 imena.57 Kasnija istrazivanja su dokazala da su svi bili madarske nacionalnosti.58 Za ostala naselja sreza u istrazivanoj gradi nismo pronasli podatke, mada su spiskovi, na osnovu podataka OZNE, delimicno poznati.59 Likvidacijom osoba koje su proglasene za ratne zlocince delatnost Komisije za ispitivanje ratnih zlocina jós ni izdaleka nije bila zavrsena, jer su pocela ispitivanja po prijavama.60 Bila je to dobra prilika da komunisticka vlast pocne obracun sa pretpostavljenim i stvarnim ideoloskim, politickim i klasnim neprijateljima, odnosno, izvrsivsi pritisak na nacionalne manjine, da osigura juznoslovenski karakter teritorije. Komisije su rado okarakterisale optuzene kao „narodne neprijatelje”, sto je bio prilicno fleksibilan pojam: prakticno se mogao primeniti na svakoga ko je na bilo koji nácin sa- radivao sa madarskim vlastima. Ovo se odnosilo pre svega na imucnije ljude, bez obzira na njihovu nacionalnost, odnosno na malobrojnu inteligenciju nacionalnih manjina - na ucitelje, profesore, lekare, svestenike - koji su proglaseni kolaboracionistima.61 Deklarisani nácin kolektivnog postupka protiv nacionalnih manjina je bio sakupljanje doticnih u logore za internirce, odnosno njihova mobilizacija za radnu sluzbu. Odeljenje za logore i radnu sluzbu Vojne oblasti za Backu i Baranju je 17. 51 Mesaros. 80-81. str. IAS F. 109 3. kut., del. br. 267/1944 (vidi: dokument br. 31). 52 Baranyi István: Mohol randezett tanácsú nagyközség - mezőváros. Zenta, 2008. 289-315. str. 53 IAS F. 109 3. kut., del. br. 260/1944 (vidi: dokument br. 30). Pogubljanja u Horgosu su izvrsena 20. novembra 1944., opsirnije vidi Mesaros 62-64. str. 54 IAS F. 109 3. kut., del. br. 259/1944 (vidi: dokument br. 29). 55 IAS F. 109 3. kut., del. br. 225/1944 (vidi: dokument br. 21). 56 IAS F. 109 3. kut., del. br. 277/1944 (vidi: dokument br. 32). 57 Kasas. 167. str. 58 Opsirnjie vidi: Foro. 59 Za Adu: Kasas. 164. str., za Horgos: Kasas. 166. str., za Adorján: Kasas. 167. str. 60 IAS F. 109 3. kut., del. br. 217/1944 (vidi: dokument br. 20). 61 IASF. 109 3. kut., del. br. 171/1944 (vidi: dokument br. 15), del. br. 225/1944 (vidi: dokument br. 21), 8. kut., fel. br. 1632/1944 (vidi: dokument br. 71). 34
