Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE

tome, da je na kraju cuo o 40 hiljada zrtava.19 Ovo je pitanje u tadasnjoj madarskoj stampi vazilo za tabu temu, znaci vesti o odmazdi su se sirile informativnim kanalima.

U danasnjoj madarskoj javnosti putem rada Tibora Ceresa (Vérbosszú a Bácskában) fiksirala se brojka od 40 hiljada, uprkos tome sto sam posle objavljivanja knjige, u svojoj studiji koju je objavio list Saveza pisaca (Magyar Napló), vec ukazala na netacnost i nesigurnost objavljenih podataka.20 Posto je Ceresova knjiga prevedena na vise jezika, medu kojima na engleski i hrvatski, tako se i na medunarodnom planu fiksirala ova brojka. Uprkos tome sto i vojvodanska literatura na madarskom jeziku drzi ovu brojku preteranom, jer kako ukazuje Marton Matuska u jednoj sumirajucoj studiji u vezi odmazdi, „prema podacima koje knjiga objavljuje u Curugu je palo 3000, a Zablju 2000 zrtava. Ni jedno selo nije imalo toliko madarskih stanovnika. ” Ne govoreci o tome, dodaje, da knjiga iskljucivo „razmatra dogadaje u Backoj”, odmazde u Banatu, Baranji ne spominje.21

Procene sastavljene neposredno posle pogubljenja ne spominjem zato sto smatram, da nas one vode blizem utvrdivanju tacnog broja zrtava. Zelela sam samo dokumen- tirati da je madarska vlada od pocetka imala saznanja o masovnom karakterű odmazde, o tome su razliciti podaci stizali do nje nezvanicnim putem, a temeljili su se na procenama, odnosno u madarskoj javnosti od tada datira sirenje procene o broju zrtava od vise desetina hiljada zrtava.

Medu istoricarima, a narocito u javnosti i danas se drzi onaj pogled da o po- gubljenjima nisu sastavljani zapisi, liste, da je utvrdivanje makar priblizno tacnog broja nevinih zrtava samo po sebi uzaludan poduhvat, odnosno da moramo prihvatiti vesti, procene nastale posle rata, koje govore o najmanje 30 hiljada, ali i o vise od 40 hiljada pogubljenih. Ovaj mit je razbio novosadski istoricar Aleksandar Kasas knjigom ob- javljenom 1996, odnosno spiskovima pogubljenih (likvidiranih) iz vojvodanskih arhiva, koji su u meduvremenu pronadeni i koji su se pojavljivali redom u vojvodanskim publikacijama na madarskom jeziku.22 Kasas je u bivsem pokrajinskom arhivu Saveza komunista nasao vise iskaza i lista o „ likvidiranim ” odnosno pogubljenim „ ratnim zlo- cincima” 1944/45 koje je sastavila OZNA, odnosno pokrajinska Komisija za ispitivanje ratnih zlocina. Izvori koje prezentuje potvrduju da je na kraju Drugog svetskog rata, odnosno posle rata, partizanska vlast vodila evidenciju, sastavljala je izvestaje o hap- senjima, o zatocenima, o pogubljenjima, o Nemcima i Madarima koji su odvedeni u lo- gore za internirce, o iseljavanjima, o sudskim postupcima, itd. za potrebe organa unu- trasnjih poslova i partijskog aparata Ali znamo da statistike, izvestaji bas o „likvida- cijama” nisu potpuni, netacni su, narocito u ranoj fazi izgradnje drzavnog aparata, ad- ministracije, bas u tom razdoblju kada je izvrseno najvise pogubljenja sa ili bez sudske presude. Misljenja smo da upoznavanje sa tim dokumentima Ozne, ukljucujuci i evi19 Sulyok Dezső: A magyar tragédia. I. rész. A szerző kiadása, 1945. 156-157.; Grősz érsek naplója 1944-1946. Sajtó alá rendezte: TÖRÖK JÓZSEF. Szent István Társulat, Bp., é. n. 56.; ILLYÉS GYULA: Naplójegyzetek 1929-1945. Szépirodalmi Könyvkiadó, Bp., 1986. 364., 366.

20 CSERES Tibor: Vérbosszú a Bácskában. Magvető Könyvkiadó, Bp., 1991. 248.; A. SAJTI ENIKŐ: Döbbenet és hitelesség. Magyar Napló, II. évf. 12. sz. 1991. október 4. 36-38.

21 Matuska Márton: Számvetés, www.hunsor.se/hhrw Datum: 12. april 2009.

22 Aleksandar KasaS: Madari u Vojvodini. Növi Sad, 1996. Vidi posebno listove 156-184. Ovakve liste su sacinjene na primer u Senti, Bezdanu, Növöm Sadu, ali i u drugim mestima. Öve liste pák ne sadrzavaju imena svih pogubljenih.

31