Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE
dencije i statistike kője su u to vreme sastavljali organi unutrasnjih poslova, pred- stavljaju neophodne izvore za upoznavanje stvarne dimenzije odmazde protivu Madara. Na osnovu ovih evidencija Aleksandar Kásás prezentuje podatke o pogubljenim Madarima, kője je vojvodanska madarska javnost i stampa docekala zestokom kriti- kom. Naime Kásás, u odnosu na podatak od 20 hiljada pogubljenih, kője je vojvodanska madarska literatura predpostavljala (ne govoreci o 40 hiljada zrtava koja se u madarskoj javosti vec nedvosmisleno fiksirala), pise na osnovu izvora Ozne koji su mu poznati o zantno manjem broju neduznih zrtava, ciji broj procenjuje na 5 hiljada. Tacnije, tvrdi da je tokom svojih istrazivanja dotle stigao da dokumenti kője je pregledao govore o toliko zrtava, ali da táj broj ni on sam ne smatra konacnim. Za to se vreme, u istrazivanja koja su otpoceli Marton Matuska i Sándor Mesaros, ukljucilo sve vise vojvodanskih madarskih zavicajnih istoricara, koji su se trudili da dopunjujuci izvore iz jós zatvorenih arhiva, na osnovu jós zivih svedoka, dokumenata u privatnoj svojini i pomocu kolektivnog secanja, sto tacnije sastave lism neduzno pogubljenih Madara iz pojedinih mesta. Prema mojim saznanjima, dosada je sastavljeno 33 manje-vise tacnih listi zrtava, pre svega iz bacvanskih mesta, na osnovu cega je utvrdena izvesnost 3426 „likvidirane” osobe.23 U ovoj fazi istrazivanja, i pored znacajnih uspeha, jasno se vidi da bi bilo potrebno da se posao, koji obavljaju odu- sevljeni amateri, sistematski i koncepcionalno usaglasi. O cemu je rec u geografskom smislu? Rec je samo o madarskim zrtvama iz Juznih krajeva koji su ponovo prikljuceni Madarskoj, a pitanje je zelimo li da saznamo broj madarskih zrtava na nivou Jugosla- vije? Da ne govorimo o takvim sistematskim problemima, da li se uspelo usaglasid podatke zrtava po mestu stanovanja, odnosno po mestu pogubljenja. Cenimo kao znacajan korák da je Bela Corba (Csorba Béla), etnolog, pesnik iz Temerina, u januaru öve godine mogao da pocne istrazivanje u maticnim knj igama umrlih logora iz Jareka, koji su do sada bili zakljucani pred istrazivacima i objavljena je i prva publikacija u vezi toga. Njegova istrazivanja omogucavaju da se ranije zapoceti rad Sandora Mesarosa okonca, i, konkretno, da se odredi broj Madara strada- lih u jarackom logoru. Prema podacima Corbe, izmedu decembra 1944. i 28. februara 1945. (znaci u prva tri meseca postojanja logora) u Jareku su umrla 234 deportirca, od njih na osnovu imena i imena roditelja autor je imenovao 44 madarske zrtve, sto znaci da su u datom razdoblju 19,05% stradalih u logoru mogli bili Madari, a ostali su bili Nemei.24 lakó sa zakasnjenjem i srpska istorijografija cini sve vece napore u otkrivanju represalija posle rata,25 medutim, njihovim rezultatima stvara jako ogranicenje to sto su 23 Matuska Márton: Számvetés, www.hunsor.se/hhrw Publikacija na internetu je bez oznacenih brojeva strana. 24 Csorba Béla: Adalékok a járeki haláltábor első negyedévének történetéhez (1944. december-1945. február) Aracs, IX. évf. 1. sz. 2009. március 15. 37-47. 25 Petar Kacavlnda: Nemei u Jugoslaviji 1918-1945. Beograd, 1991.; Zarko S. Jovanovic: Nova vlast u Srbiji. 1941-1945. Beograd, 1993.; Slobodan MariCic: Susedi, dzelati, zrtve. Folksdojceri u Jugoslaviji. Beograd, 1995.; ZORAN JANJETOVic: Between Hitler and Tito. The Disappearance of the Vojvodina Germans. Beograd, 2000.; Zoran D. Janjetovic/: Neslovenske nacionalne manjine krajem drugoga svetskog rata. In: Hans Georg Fleck, Igor Graovac (red.): Dijalog povjesnicara - istoricara 3. Zagreb, 2001. 389-401.; MomCilo MitroviÉ: Srpska nacionalna cast pred zakonom 1945. Beograd, 2007.; Srban Cvetkovií: Izmedu srpa i éekica - represija u Srbiji od 1944 do 1953. Beograd, 2006.; Isto: Uloga OZN-e 32
