Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
dilackog odbora za severni Banat od 30. oktobra 1944. U njoj se kaze: „Pri tóm se nece gubiti iz vida stepen odgovornosti pojedinih manjina. Dók se na primer kao najodgovorniji zlocinci u Banatu javljaju Nemei, a ostali manjinci su ih samo pomagali ili se pasivno drzali, dotle su u Backoj Madari isto toliko odgovorni, te zasluzuju i isti postupak kao i Nemei.”37 Ovo razlikovanje backih i banatskih Madara je trajalo relativ- no dugó, cak i posle zavrsetka prvog talasa represije, tokom koga su uglavnom ubijani Madari u Backoj.38 Stavise, i unutar same Backe bilo je regionalnih razlika, tako da su Madari iz Curuga, Mosorina i Zablja, gde je „Racija” ostavila najbolnije tragove, ko- lektivno smatrani za ratne zlocince. Bila je ocita zelja novih vlasti da se zadovolji zelja za osvetom lokalnog srpskog stanovnistva.39 Ovo ce se videti i nesto kasnije. Proces logorisanja, kako Nemaca tako i Madara, imao je dva osnovna razloga: prvi je bila masovna odmazda zbog navodne „kolektivne krivice” öve dve narodnosti, a druga je bila prakticne naravi i ticala se iskoriscavanja njihove radne snage. Ovo je bilo u skladu sa generálnom namerom da se privredni resursi Vojvodine, kako materi- jalni tako i ljudski, iskoriste za nastavljanje rata u jós neoslobodenim delovima Jugosla- vije. Tője bio razlog i sto je deo Rumuna, protiv kojih se nije mogla podici optuzba za „kolektivnu krivicu”, bila jedno vreme zatvorena u radne logore.40 U pogledu Nemaca jasna je bila i namera novih vlasti da se domognu njihove imo- vine. U slucaju Madara nije jasno da li je, makar na pocetku, nova vlast bacila oko i na njihovu imovinu. Cinjenica je da je jedan broj pripadnika öve manjine pretrpeo materi- jalne gubitke u prvim danima novog rezima, ali nije jasno u kojoj se meri radilo o sti- hiji, a koliko je bila u pitanju sistematska pljacka. U svakom slucaju, sa promenom po- litike, vlasti su dale znakove da zele da isprave tu vrstu nepravde prema Madarima.41 Do promene kursa novih vlasti prema Madarima je doslo relativno rano — pogotovo ako se ima u vidu troipogodisnje stradanje vojvodanskih Svaba kője je usle- dilo — ali ono nije odmah obuhvatilo sve pripadnike madarske manjine pogodene rep- resijom. Naprotiv, stav prema delu Madara, prvenstveno onih koji su okrivljeni za saucesnistvo u „Raciji” se uskoro cak poostrio. Vojna uprava je vec 21. novembra 1944. nagovestila da treba praviti razliku izmedu cestitih Madara i onih drugih - u skladu sa njihovim drzanjem prema slovenskom stanovnistvu tokom rata i spremnosti da se ukljuce u partizanske jedinice. Nalozeno je da se iz logora puste oni koji nisu bili zlocinci.42 Táj proces je poceo krajem meseca, a naredbu o pustanju onih za kője se smatralo da nisu krivi je izdao komandant Vojne uprave general Ivan Rukavina 1. decembra. On je nalozio da se zlocinci predaju vojnim vlastima radi sudenja, dok je ostale trebalo dobrovoljno mobilisati.43 Da je dobrovoljnost trebalo shvatiti vrlo uslov- no svedoci dalja naredba da je sposobne muskarce izmedu 18 i 30 godina trebalo mobi37 Vojni arhiv (dalje: VA), mikrofilm Istorijski Arhiv Saveza Komunista Vojvodine (dalje: IASKV), 2/654-655. 38 KasaS, n. d., 160. Ta regionalna razlika se videla i tokom sprovodenja agrarne reforme: za razliku od Banata, u Backoj je jako mali broj Madara agrarnih interesenata dobio zemlju. (KasaS, n. d., 197.) 39 Kasas, n. d., 167. 40 IAPKSKV, 2/83. 41 Portmann, n. d., 275. 42 IAPSKV 2/654-655.; Malovió, 82. 43 Kasas, n. d., 178-179. 60
