Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
lisati u radne jedinice.44 Buduci da je istovremeno pocelo i mobilisanje slovenskog stanovnistva, Madarima je data potvrda njihove „ravnopravnosti” na nácin na koji oni to verovatno nisu zeleli. Istovremeno sa ovakvim epohalnim zaokretom, nisu zamirali ni glasovi onih koji bi madarskoj nacionalnoj manjini namenili drugaciju sudbinu. íz jeseni 1944. potice i memorandum Vase Cubrilovica o resavanju manjinskog pitanja proterivanjem u „pogo- dnim” uslovima kője je nudila ratna zbrka.45 Cubrilovic, koji je slavu prvobitno stekao ucescem u atentatu na nadvojvodu Franca Ferdinanda, kasnije je bio istaknut „nacio- nalni radnik”. Kao takav, on se vec 1937. zalagao za iseljavanje Albanaca sa Kosova.46 Srpsko stanovnistvo Sajkaske je bilo nezadovoljno popustanjem prema Madarima, trazeci jós u januaru 1945. da se oni proteraju iz Curuga i Mosorina — sto je i ucinje- no. Madarsko stanovnistvo ovih mesta je smesteno u koncentracione logore u Backom Jarku, pa u Gajdobri, Bukinu itd. i korisceno za prinudni rád.47 U to vreme je vec ostriji stav pokrajinskog rukovodstva poceo da dolazi u ocitu opreku sa politikom jugoslovenskog vrha, koja je posla za postepenom integracijom madarske manjine u socijalisticki sistem koji je poceo da se izgraduje. I dók se vojvo- dansko rukovodstvo zalagalo za proterivanje Madara, uzivajuci pri tóm i potporu ogorcenog srpskog stanovnistva, jugoslovenski vrh je delovao pod spoljnim pritiskom: u januaru 1945. u Jugoslaviju je stigao generálni sekretar Madarske komunisticke par- tije, Macas Rákosi, koji je od Tita trazio da se prestane sa represijom prema Madarima. Iza ovog zahteva stajalo je i rukovodstvo glavnog saveznika jugoslovenskih komu- nista, Sovjetskog Saveza, kője je vec predvidelo da Madarska postane socijalisticka zemlja. Zbog toga ju je trebalo postedeti priliva izbeglica i zaostravanja sa susednim zemljama kője je takode trebalo da postanu socijalisticke. Jasno je da se jugoslovensko rukovodstvo nije moglo oglusiti na zahtev sa ovako visokog mesta.48 No iako je jugoslovenski vrh najavio zaokret u politici prema madarskoj manjini i iako je delovao i pod pritiskom spolja, on je morao voditi racuna i o raspolozenju slovenskog, posebno srpskog stanovnistva, kao i dela komunista koji su jós uvek bili za- dojeni revansizmom. Ono sto je usledilo tokom 1945. i 1946. bila je politika laviranja koja je trebalo da zadovolji i zahteve sovjetske spoljne politike i generalnu liniju KPJ, ali i da uvazi raspolozenje naroda i dela partijskog clanstva. Tako je krajem marta 1945. doneta odluka da se u roku od dve nedelje isele svi madarski cinovnici sa poro- dicama, kao i Sikuljci kője su okupacione vlasti naselile u Backoj tokom Drugog svets- kog rata.49 Uporedo sa represivnim merama tekao je i proces lagane integracije Madara u politicki sistem koji se izgradivao. Pocelo se raditi na njihovom ukljucivanju u Narodni front i Komunisticku partiju, ali su ti procesi bili optereceni nepoverenjem i restriktiv- noscu koji su bili izazvani nepoverenjem u madarsko stanovnistvo. Tako su u mnogim 44 VA, Vojne oblasti, k. 1661, f. 1, d. 1.; Kásás, n. d., 180.; Portmann, n. d., 274-275. 45 Nedeljni telegraf, 18. i 25. IX 1996. 46 Vasa Cubrilovií: Iseljavanje Arnauta, u: Boze Covic (ur.), Izvori velikosrpske agresije. Raspra- ve, dokumenti, kartografski prikazi. Zagreb, 1991. str. 106-124. 47 KasaS, n. d., 182.; Portmann, n. d., 270-271. 48 Kásás, n. d., 182.; Portmann, n. d., 276. 49 PORTMANN, n. d., 272. 61
