Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
divanja zaostrenih nacionalnih odnosa i angazovanja ekonomskih potencijala Pokrajine radi nastavka rata,17 18 svedoci da komunisticko rukovodstvo nije imalo iluzija o moguc- nosti pridobijanja manjinskog stanovnistva, odnosno da se ono, uprkos internacionalis- tickim deklaracijama, spremalo da bazu svoje vlasti gradi samo na podrsci slovenskog • V ÍR stanovnistva. To se jasno videlo u praksi posle povlacenja nemackih i madarskih trupa i admi- nistracije iz Banata i Backe u oktobru 1944. Od prvih dana nőve vlasti, nemacko i ma- darsko stanovnistvo je bilo izlozeno masovnim ubistvima, zlostavljanjima, hapsenjima, silovanjima i pljacki. lakó je teror bio usmeren protiv svih stvarnih i toboznjih neprija- telja partizana, u datim okolnostima on je imao i jasnu antimanjinsku notu: to se vidi iz broja lica kője je ubila OZN-a. Od 9668 ubijenih. 6763 su bili folksdojceri, a 1776 Madari, dók su 1129 bili pripadnici ostalih nacionalnosti.19 Vec na osnovu broja stra- dalih vidi se svojevrsna hijerarhija „krivaca” u ocima novih vlasti, koja ce uskoro biti formulisana i recima. U svetlu dosta jasne hijrarhije „krivaca” postavlja se pitanje da li je prvi talas od- mazde bio unapred isplaniran, kako tvrede neki autori,20 ili je bila rec o spontanoj os- veti, u sta veruju drugi.21 Ne bismo se usudili da damo kategorican odgovor, iako smo na osnovu podataka kője je sakupio A. Kásás skloni da smatramo da se radi o kombi- naciji óba vida. Naime, u vecini slucajeva za kője se zna razlog ubistva, vidi se da je rec o pripadnicima Strelastih krstova, Turanskih lovaca, madarskih kulturnih drustava (iz Backe i Banata), ili bivsim cinovnicima i casnicima.22 Ocito je da su unapred utvrdene kategorije osoba kője su bile predvidene za likvidaciju ili progon, a da je izbor i broj na licu mesta zavisio od lokalnih okolnosti.23 Cinjenica da je veliki broj pogubljenih pripadao odredenim, posebnim kategori- jama, mogla bi se tumaciti kao ostvarenje pretnji kője je NOP upucivao „izdajnicima” i saradnicima okupatora. Represija se nije mogla poreci, iako se o njoj decenijama nije smelo javno govoriti. To je, kao i u slucaju ostalih naroda Jugoslavije, pogodovalo stvaranju mitova u pogledu broja zrtava. Prakticno su svi narodi i nacionalne manjine preuvelicavali broj svojih ratnih i poratnih ljudskih gubitaka, a Madari pri tóm nisu bili nikakav izuzetak. Razlozi za ovo bili su visestruki. S jedne strane, nőve vlasti su ubrzo posle rata izasle u javnost sa znatno preuvelicanim brojem zrtava rata. Radilo se o 17 KasaS, n. d., 158. 18 Gojko Malovií: Vojna uprava u Banatu 1944-1945. godine (magistarski rád u rukopisu). Beograd, 1979. str. 47., 66., 80. Prilog III. 19 Michael Portmann: Die kommunistische Revolution in der Vojvodina 1944-1952. Politik, Gesellschaft, Wirtschaft, Kultur. Wien, 2008. str. 230. 20 Up. npr. Hans Sonnleitner, Aktion Intelligenzija in Karlsdorf. Tatsachen und Hintergründe. Reflexion zur Sinnfrage über Mord und Tod. Gedenkschrift 1944-1984 über die Ermordung von 36 Karls- dorfern. München, 1986. 21 Portmann, n. d., 267.; Völkl, n. d., 187. 22 KasaS, n. d., 160-174. Neki podaci o ubijenim folksdojcerima ukazuju da ubijanje nije bilo sasvim neselektivno: ljudi suubijani na osnovu „sagresenja” ili onoga sto je videno kao takvo, na osnovu denuncija- cija, ili zbog posedovanja oruzja i delova vojne opreme. (Up. Sonnleitner, n.d., 119, 133, Himatbuch der Stadt Weißkirchen im Banat, Salzburg, 1980. str. 241.) Neki su, kako to üesto biva u slicnim situacijama, ubijeni zabunom. (Heimatbuch der Stadtweißkirchen, 243.) 23 Po Mihaelu Portmanu, na pojedinim mestima vlasti su pokuSavale da spreie pljacku, nasilja i samo- voljna hapsenja. (Portmann, n. d., 268.) 57
