Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
racunskoj manipulaciji sa ciljem dobijanja sto vece ratne odstete od Nemacke.24 Buduci da je broj od 1,7 miliona mrtvih postao sakrosanktan u njega se nije smelo sumnjati.25 S druge strane, buduci da tacan broj zrtava niti njihova nacinalna pripadnost nisu utvrdeni, ovaj broj je svim narodima ostavljao dovoljno „slobodnog prostora” da preuvelicavaju broj svojih gubitaka.26 Do toga je, naravno, i dolazilo — dakako, ne u publikacijama kője su izlazile u Jugoslaviji. Koji su bili razlozi preuvelicavanja, kője je bilo na delu i u slucaju Madara? S jedne strane radilo se o uzasu koji masovna pogubljenja i represalije izazivaju kod ocevidaca. Uzas suzava svest i onemogucava tacno opazanje, odnosno savremenicima se razmere terora cine vecim nego sto one to zaista i jesu. Glasine broj dalje uvelica- vaju. U kombinaciji sa nedostatkom dokumenata i nepouzdanim pamcenjem, to stvara pogodno tlo za razvoj mitova. Na drugoj pák strani imamo mnogo necasnije motive za preuvelicavanje broja ubijenih. Rec je o nacionalistickoj mrznji koju masovna ubistva uvek podsticu, kao i o koriscenju masovnih stradanja u propagandne svrhe. Pri tóm propaganda moze ici za tim da samo ocrni nacionalnog neprijatelja, ali i za tim da uka- zivanjem na (preuvelicane) zlocine neprijatelja, sakrije ili bar umanji zlocine pocinjene od strane sopstvenih sunarodnika.27 Na táj nácin se sopstvena nacija od agresora i krivca pretvara u zrtvu. Buduci da je Madarska izgubila rat (u komé je ona napala Ju- goslaviju, a ne obrnuto), ovakva zloupotreba nedovoljno utvrdenih cinjenica je delu nacionalistickih politicara i publicista mogla zgodno da posluzi u zastupanju madarskih interesa kako pred pobednickim saveznicima, tako i pred jugoslovenskim vlastima koji- ma je svest o sopstvenoj krivici slabila pozicije, ali i dugorocno — pred sudom istorije. Koliko je, dakle, Madara stradalo u Vojvodini u jesen 1944? Videli smo kője je podatke navela ÓZNA. Mozemo se, medutim, zapitati koliko su oni bili potpuni i kada su u pitanju zrtve Ozne. Treba pretpostaviti da ni ta organizacija nije zabelezila sve osobe kője je likvidirala, kao i to da su i druge formacije ubijale. Da bi se dobio uku- pan broj madarskih zrtava ovome treba svakako dodati i lica koja su pomrla u logorima. Kao i uvek kada je u pitanju broj ljudskih zrava rata i prvih posleratnih godina u Jugoslaviji i ovde se navode drasticno razliciti brojevi. Aleksandar Kásás, koji se na osnovu dostupne, iako nepotpune arhivske grade, bavio ovim problemom, procenjuje da bi broj madarskih zrtava mogao biti oko 5000.28 Mihael Portman, koji je takode 24 Referat o pitanju reparacija Odseka za pripremu mirovne konferencije, 23. jun 1945. (AJ, F. 54, f. 44.) 25 Táj broj je u javnost lansirao licno Tito u maju 1945, ucinivái u startu nemogucom svaku sumnju u njegovu verodostojnost. (Vladimir Zerjavic: Population Losses in Yugoslavia 1941-1945. Zagreb, 1997. str. 55.) Saveznicima je serviran jedva nesto umanjeni broj od 1 685 000 mrtvih. (Memorandum du Gouvernement de la Yougoslavie démocratique fédérative au sujet des demands de reparations yougoslaves ä l’Allemagne, str. 2 (AJ, F. 54, f. 44.) Iznos demografskih gubitaka nastalih usled rata, koji su predstavljeni kao fakticki gubici, izracunao je tadasnji student matematike Vladeta Vuckovic. (ZERJAVIÉ, n. d., 55.) 26 Pokusaji iz 1946. i 1964. nisu dali ocekivane rezultate. (Zerjavií, 55., 67-69.) 27 To je na kraju utisak koji bude dela kao sto je knjiga Tibora Ceresa: on doduse nije porekao zlocine madarskih vlasti za vreme „Racije“ u Sajkaskoj i Novom Sadu, ali je nekritickim preuzimanjem mnogo preuveliöanog broja madarskih zrtava komunistickog terora na kraju Drugog svetskog rata prakticno ucinio zrtve „Racije“ neznatnima u odnosu na stradanje Madara. (Up. TIBOR CERES: Krvna osveta u Backoj. Zagreb, 1992. Vreme i mesto objavljivanja prevoda, cak i bez predgovora, jasno govore o visekratnoj upot- rebljivosti autorovih tvrdnji. ) 28 KasaS, n. d., 178. 58
