Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
ZORÁN JANJETOVIC: POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI
ZORAN JANJETOVIC POLOZAJ MADARA U VOJVODINI NA KRAJU DRUGOG SVETSKOG RATA I NJEGOVI UZROCI Drugi svetski rat je doneo stradanja i narodima inace uglavnom mime teritorije danasnje Autonomne pokrajine Vojvodine. Ono sto je bilo karakteristicno za ovaj pros- tor bilo je nejednako stradanje pripadnika pojedinih naroda tokom rata i nakon zavrset- ka ratnih dejstava na teritoriji Pokrajine, kao i posle formalnog okoncanja Drugog svetskog rata u Evropi i Jugoslaviji. Tako su Jevreji i Srbi najvise stradali izmedu aprila 1941. i oktobra 1944, dok je sa Nemcima i Madarima bio obrnut slucaj: oni su najveci broj zrtava imali bas u periodu od oktobra 1944, odnosno od dolaska Crvene armije i uspostavljanja vlasti jugoslovenskih komunista. U nasem izlaganju pozaba- vicemo se sudbinom vojvodanskih Madara, koji su u roku od nekoliko godina presli put od diskriminisane nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji, do dela drzavotvor- nog naroda (u Backoj za vreme madarske vlasti), odnosno povlascene manjine (u Bana- tu tokom nemacke okupacije), do progonjene nacionalne manjine ciji opstanak je u jednom trenutku visio o koncu — ponovo uz regional ne razlike u Backoj i Banatu — do manjine koju se, cak i protiv volje vecine njenih pripadnika, htelo integrisati u novous- postavljeni drustveni sistem i drzavni okvir. U sredistu naseg interesovanja ce biti polozaj Madara u Vojvodini od oktobra 1944. do prvih posleratnih godina. Njega cemo pokusati da objasnimo dogadajima, pojavama i procesima iz perioda koji su prethodili ovom razdoblju. Sudbina Madara u Vojvodini na kraju Drugog svetskog rata se moze posmatrati u nekoliko ravni. Prva bi bila ravan nacionalnih odnosa Madara i Srba, sagledana u dugorocnijoj istorijskoj perspektivi. Ona se tice razvoja nacionalne svesti, a potom i nacionalizma (u negativnom znacenju) kod oba naroda. Iako istorija medusobnih odnosa seze u Srednji vek, ona je tek u poslednjih dvestotinjak godina dobila prvenst- veno nacionalni predznak, ucinivsi da se i raniji odnosi - koji su bili prevashodno me- dudrzavni, medukonfesionalni i kiásni, pocnu tumaciti u nacionalnom kljucu.1 Boreci se za samostalnost unutar Habzburske Monarhije, madarska elita se pozivala na isto- rijska prava ugarskog plemstva. U eri nacionalizma, ugarsko plemstvo (koje je tradi- cionalno sacinjavalo „ugarsku naciju”) je precutno pocelo da se razume kao madarska etnicka nacija, u koju je trebalo utopiti sve druge etnicke grupe koje su zivele u Ugars- koj. Istovremeno, siroka masa madarskog naroda je trebalo da ostane politicki i socijalno obespravljena. Tokom XIX véka zbog svog „liberalnog” oreola i mogucnosti socijalnog uspona, ovaj koncept je uspeo da pridobije mnoge pripadnike manjinskih 1 1 Jós uvek upotrebljive preglede v. kod: Dusán J. Popovic: Srbi u Vojvodini, I—III. Növi Sad, 1990.; Iovan Radonitch: Histoire des Serbes de Hongrie, Paris. Barcelona, Dublin, 1918.; F. Almas: Srbi i Madari, I—II. Beograd s. a. 53
