Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)

ENIKŐ A. SAJTI: PARTIZANSKA ODMAZDA PROTIV MADARA U VOJVODINI: REZULTATI I UPITNICI ISTORIOGRAFIJE

vali i njihovi komandanti, zestoke odmazde kője su sprovodili odredivale su njihov prestiz u vojsci. U ondasnjim izvestajima kője su sastavljali, prema nasem misljenju, nisu se trudili spram skrivanja, umanjivanja broja zrtava, naprotiv. Vakuum u vlasti i nerazvijenost strukture vlasti istovremeno pák ukazuju u pravcu nesigurnosti ovih statistika.

ÓZNA, koja je obavljala zadatke organa unutrasnjih poslova, kao sto je poznato, prema sovjetskom uzoru, kao „mac revolucije”, oformljena je po naredenju Josipa Broza Tita od 13. maja 1944. Zadatak joj je bio pronalazenje i odbrana od spoljnog i unutrasnjeg neprijatelja. U pocetku je imala cetiri odeljenja: obavestajno, kontraoba- vestajno, vojno kontraobavestajno, odnosno tzv. statisticko-tehnicko odeljenje. Avgusta 1944. oformljen je zloglasni OZNA-korpus, izricito za likvidaciju „narodnih neprijatelja”, cijih 7 divizija i vise brigada je delovalo po celoj Jugoslaviji. Delovanje ovih brigada za pogubljenje na teritorijama sa mesovitim stanovnistvom, tako i u Vojvodini, lokalno slovensko stanovnistvo je podrzavalo, odnosno u mnogim slucajevima i ono je ucestovalo u obracunu.32

Vise dokumenata upucuje i na to da su u mnogim slucajevima preki vojni sudovi tek posle pogubljenja, na izricito uputstvo iz centra, kreirali presude, kője su upucivale na ratne zlocine kője su pogubljeni pocinili. Uredbe, zakoni iz tog vremena omogu- cavali su da je ratnim zlocincem, neprijateljem naroda, neko mogao biti proglasen i na osnovu usmene prijave, a predocenje dokaza o tome narocito pocetkom 1944/45 se moglo zanemarivati.33 Kao karakteristican podatak spominjemo da je zahvaljujuci po- zivu kője je podstakao stanovnistvo na prijavu ratnih zlocina, u Jugoslaviji kod sa- veznih i republickih organa Drzavne komisije za utvrdivanje zlocina okupatora i njiho- vih pomagaca stiglo 938 828 prijava. Na osnovu toga, ova komisija je 66 420 osoba proglasila za ratne zlocince, medu njima i 899 Madara. Protiv koga je od njih vödén sudski postupak i koga su osudili na smrt, danas jós ne znamo tacno.34 Na toj listi se, naime, nalazi dosta imena manje i vise poznatih madarskih politicara, pri cemu znamo da protivu njih iz raznih razloga nije sproveden postupak, niti su osudeni. Samo da ukazem na neka imena: na toj mnogo spominjanoj listi ratnih zlocinaca nalazi se i regent Horti (Horthy), cije, kao sto je poznato, izrucenje Jugosloveni nisu zatrazili i protiv koga nije vödén postupak. Mozemo spomenud Ivana Nada, manjinskog politicara iz Juznih krajeva, koji je izmedu 1941. i 1944. bio skupstinski poslanik, a koji je pred hapsenje pobegao u Juznu Ameriku, ili pák drzavnog sekretara Ministarstva unutrasnjih poslova, Lasla Bakija (Baky László), koga su u Madarskoj osudili na smrt. Njegovo ime, sa istim brojem odluke o utvrdivanju ratnog zlocina i istim zanimanjem, pojavljuje se dva puta na listi (Baki, Baky). Na listi se nalazi i ime bivseg novosadskog nadzupana, ali protiv Petera Fernbaha (Fernbach Péter) nije vödén sudski postupak, a

32 O istorijatu jugoslovenskih organa unutrasnjih poslova do danasnjeg dana nije napisan rád sa naucnim pretenzijama. Na zalost, ni jedini sumarni rád koji je objavljen 1997. u Beogradu pod naslovom Ubij bliznjeg svog. Jugoslovenska tajna policija 1945/1997, rád novinara Marka Lopusine nije takav. Od drugog, kontraobavestajnog odeljenja OZNE 1946-e su formirali Upravu drzavne bezbednosti (UDBA), reorganizacijom vojnog kontraobavestajog odeljenja pák Kontraobavestajnu sluzbu (KOS).

33 Partizanska i komunisticka represija i zlocini...Knjiga I. dokument br. 14., 91.

34 Srban Cvetkovic: Broj i struktúra optuzenih domacih ratnih zlocinaca i kolaboracionista prema fondu Drzavne komisije i njena instrumentalizacija. Arhiv, casopis Arhiva Srbije i Crne Gore. 2004. br. 2. 83.

35