Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
SLOBODAN BJELICA: KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIHGODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
borbu protiv sovinistickih gresaka u celoj Vojvodini, sluzeci se iskustvom Srema (konkretno popravljanje gresaka, a ne apstraktna propaganda, borba protiv sovinizma, na delu).”10 11 Medutim, vec u septembru clanovi PK su obavesteni o mnogo ozbiljnijoj manifestaciji sovinistickog delovanja na podrucju Srema, o pojavi tzv. krizara.n Nai- me, u izvestaju Odseka za zastitu naroda navedeno je da se u Sremu „u ozbiljnoj forrni pojavio krizarski pokret, koji je bio organizaciono povezan. Imao je bazu u masama ustaski nastrojenim. Kao organizacija su razbijeni, a likvidiran je i voda Ivica Popic. Na terenu su aktivne omladinske krizarske organizacije, a narocito po skolama.”12 Da je bilo u to vreme manifestacija sovinizma medu Hrvatima svedoci i izvestaj Mesnog komiteta KP za Novi Sad. Po tom izvestaju, sovinisticke tendencije kod Madara su bile u opadanju, uprkos uticaju Katolicke crkve. Medutim, „kod Hrvata u Petro- varadinu je mnogo jaci osecaj sovinizma nego kod Madara u gradu”, primeceno je. „Stanje kod Slovaka je najbolje”, navedeno je na kraju. A u izvestaju Okruznog komiteta za Novi Sad, konstatovane su pojave sovinizma i medu Rusinima u Durdevu. Apostrofiran je negatívan uticaj Crkve na Madare, ali i na druge narode, recima: „uopste-popovi raznih nacionalnosti nosioci su raspirivanja nacionalne mrznje”. I som- borski Okruzni komitet upozorio je na podele koje svestenici prave ne samo medu na- rodima, nego i unutar pojedinih nacionalnosti, navodeci slucaj Slovaka u Selenci, po- deljenih na katolike i protestante, medu kojima su u to vreme bili jako zaostreni odno- si. Istovremeno je zakljuceno da su lokalni Slovaci prilicno privrzeni novoj vlasti i pored izvesnih pojava sovinizma.13 Krajem 1947. godine organi PK su primetili da kod jednog dela partijskog ruko- vodstva ,,u nekim kolonistickim srezovima” postoji razvijen sovinizam „koji se ogleda u odstranjenju iz partijske organizacije pripadnika nacionalnih manjina, ili nevodenje brige za omasovljenje partijske organizacije iz redova nacionalnih manjina”. Stoga je preporuceno da Agitprop PK organizuje seminare o nacionalnom pitanju u tim srezovima.14 Slicna pojava je primecena i unutar SKOJ-a. Naime, od preko 33 hiljade skojeva- ca u Vojvodini, vise od 25 hiljada bilo je Srba, a blizu 3 hiljade Crnogoraca. U sres- kim rukovodstvima SKOJ-a u to vreme taj odnos je bio jos nepovoljniji po nacionalne manjine. Naime, od 257 clanova sreskih komiteta, 220 je bilo Srba, 13 Madara, 9 Hrvata, 9 Crnogoraca, 1 Slovak i 1 Rusin. Kao razlog za mali broj clanova omladinske organizacije KP naveden je „visok kriterijum koji se primenjuje prema omladini iz redova nacionalnih manjina u cemu se ogleda i sovinisticki odnos pojedinih organizacija prema omladini nacionalnih manjina. Ima pojava da su sekretari skojevskih grupa Srbi u mestima gde vecinu stanovnistva cine druge nacionalnosti”.15 U narednom periodu vojvodanski komunisti su punu paznju posvetili sprovodenju „plana antisovinisticke propagande”. Clanovi PK zaduzeni su da obidu svoje srezove i, 10 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 23. jula 1946. 11 Krizari su nastali od ostatka oruzanih snaga NDH koji su ostali u zemlji nakon oslobodenja. Iako ustaski orijentisani, bili su povezani sa obeveätajnim sluzbama zapadnih zemalja, koje su na njih racunale kao na gerilu u slucaju strane intervencije. Zdenko Radelic: Hrvatska u Jugoslaviji 1945-1991. Zagreb, 2006. 128. 12 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 10. septembra 1946. 13 AV, fond 334. Zapisnik sa savetovanja u PK sa sekretarima OK od 28. septembra 1946. 14 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 11. novembra 1947. AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 22. novembra 1947. 15 115
