Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
SLOBODAN BJELICA: KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIHGODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
izmedu ostalog, ispitaju odnos komunista prema nacionalnom pitanju, dók su svi clano- vi partije bili duzni da pohadaju savetovanja posvecena borbi protiv sovinizma.16 Me- dutim, pocetkom septembra 1948. godine PK je konstatovao da su dotadasnje mere u nacionalnoj politici bile nedovoljne i neuspesne, te da borba protiv sovinizma mora biti primaran zadatak komunista. Najavljene su i neke konkretne mere za masovnije ukljucivanje pripadnika nacionalnih manjina u partijske komitete, kao na primer podela pojedinih partijskih celija na dva dela, iz razloga sto mnogi Madari i Rumuni nisu ra- zumeli srpski jezik i slicno.17 Na pojave sovinizma u partijskoj organizaciji u Vojvodini ukazao je i Centralni komitet KPJ, te su svi clanovi PK bili duzni da podnesu izvestaje o tóm pitanju. Na sednici PK, aprila 1948. godine, to telő je na osnovu podnetih izvestaja zakljucilo „da je CK KPS dao pravilnu ocenu po nacionalnom pitanju - sovinizmu kod nas; da je PK do sada uglavnom postavljao pitanje sovinizma ali ne i resio, a da su SK-i ispustili ovo pitanje”. Primeceno je da se pojave sovinizma u Vojvodini odrazavaju u svim organizacijama, „a sovinizam SK u odnosu na cisto manjinska sela izrazava se u suze- nosti organizacije po broju clanova”. Izrecene su i kritike na racun pojedinih clanova PK, a povodom njihovog pogresnog pristupa resavanju probléma sovinizma i to konkretno: lse Jovanovica, Pala Sotija i Dure Jovanovica, koji je „neke stvari prekruto postavio”. Takode je upozoreno na opasnost da partijske organizacije „bezglavo prima- ju u Partiju umesto da se kandidati pripreme za ulazak u Partiju”, odnosno da „pitanje resavanja sovinizma shvate kao organizaciono pitanje, kao pitanje samo proporcija u organizacijama i rukovodstvima — gubeci i zapostvaljajuci pri tome iz vida sve druge mere pa cak i kvalitet kandidata, a narocito pitanje masovnog politicko-vaspitnog rada”. Na osnovu ovih zakljucaka doneta je odluka da se u narednom periodu resi pitanje nacionalnih sastava masovnih organizacija, kao i mesnih Narodnih odbora, budu- ci da je primeceno da ima slucajeva da je „cisto manjinsko selo, a cinovnici svi Srbi”.18 Kako se u vremenu kője je usledilo Komunisticka partija Jugoslavije suocila sa problemom sukoba sa Informbiroom, a koji se umnogome odrazio i na njen stav prema nacionalnom pitanju, pogotovo na podrucju AP Vojvodine, necemo dalje analizirati mere koje su vojvodanski komunisti u narednim mesecima preduzimali u pogledu borbe protiv sovinizma. Navescemo samo neke teze Petra Stambolica, iznete na Osmoj pokrajinskoj konferenciji KPS za Vojvodinu, odrzanoj na samom kraju 1948. godine, a u kojima su sumirani rezultati akcija na planu suzbijanja sovinistickih pojava u protekle tri godine: „Ja hocu da istaknem da je partijska organizacija u Vojvodini u periodu posle oslobodenja postigla vrlo velike uspehe. Jedno od najvaznijih pitanja i istovreme- no najvecih uspeha nase Partije bila je borba za pravilno sprovodenje linije nase Partije po nacionalnom pitanju — borba za bratstvo i jedinstvo naroda koji zive u Vojvodini. To pitanje bilo je vazno, jer se za dvadeset godina zivota stare Jugoslavije ucinilo mno- go na stvaranju nepoverenja i sejanju mrznje medu narodima u Vojvodini, na ugnjeta- vanju nacionalnih manjina. U toku rata okupator je uspeo da ovaj jaz produbi. lakó je 16 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 1. juna 1948. 17 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 9. marta 1948 18 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od . aprila 1948. 116
