Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
SLOBODAN BJELICA: KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIHGODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
nisu mogli da se tesnje povezu sa nasim elementom, koji je nama bio najblizi, a to su Srbi i Bunjevci...”5 U nastavku izlaganja Veselinov je opsirnije govorio o odnosu prema nacionalnim manjinama u tom trenutku. Zakljucujuci da se i prema Slovacima i prema Rumunima postupalo sektaski, referent se ipak posebno osvrnuo na polozaj i buduci status najbroj- nije manjine, Madara: „Stvar sa Madarima je mnogo komplikovanija. Vi znate da su mnogi Madari ucestvovali u Hortijevim pokoljima. Ali prema Madarima mi imamo jedan specijalan stav. Madarska kao drzava ne moze nama nikada biti tako opasna kao Hitlerova Nemacka, jer Nemacka je zemlja koja se opet moze dici protiv naseg naroda, ako je ne dotucemo. To nije slucaj sa Madarima. Osim toga, mi komunisti smo inter- nacionalci. Mi smo primenili prema Madarima stav: razviti kod njih osecaj potrebe da u ovoj zemlji rade i da se za nju bore. Ali tu nailazimo na jednu teskocu. Mi cesto pricamo seljacima, koji nisu upuceni, o bratstvu i jedinstvu sa Madarima i onda izazi- vamo kritiku. Tu bi smo morali primeniti i sprovesti partijsku liniju. U nasim govo- rima ima dosta krutog sablona i time u mnogome otezavamo normalizaciju odnosa izmedu Srba i Madara, jer na raznim terenima i u raznim uslovima govorimo iste stva- ri. Sto ne dolazi do normalizacije tih odnosa za to ima gresaka i kod Srba i kod Madara. Bio je slucaj da se pokusalo objasniti da su Madari imali ovakav stav prema nama zbog toga sto je velikosrpska klika njih ranije ugnjetavala. To je pogresno. Zlocine koji su izvrseni za vreme okupacije mi vezujemo sa ratnim zlocinstvima. Tu nema pravdan- ja s onim sto je bilo ranije. Oni Madari koji su te zlocine vrsili, oni su bili sluge okupatora i mi im kao takvima sudimo...” Uzgred se Veselinov osvrnuo i na dominantna gledista na nacionalni problem medu jugoslovenskim narodima: „Kod srpskog naroda stvar stoji otprilike ovako: radni narod, seljaci i radnici su uz nas pokret... Isto bi se moglo reci i za Hrvate u Sremu. Sav radni narod hrvatski u Sremu je uz nas. Prema Bunjevcima takode treba da pode- simo nas stav, da podesimo nas stav kao Partija, a ne kao Srbi. Ima pogresnog shva- tanja da mnogi drugovi koji su Srbi pretstavljaju Srbe u Partiji, a Hrvati Hrvate, Slova- ci Slovake, itd, samo sto je ta pojava kod Srba najmanja. I onda jedni za druge interve- nisu... Kod Bunjevaca ima pomalo lokalnog sovinizma. Oni su koncentrisani u Subotici i oko Subotice. Kod nekih rukovodecih drugova iz redova Bunjevaca postoji uverenje da Srbi vode istu politiku koju su vodili i ranije. I sad je doslo do prepirki: ranije su svu vlast u Subotici imali Srbi, a sada treba svu vlast da imaju Bunjevci. To je pogresno. U Subotici uopste nema cirilice. To je nepravilno. Tamo se razvio jedan sovinizam koji moze za nas da bude vrlo opasan.” Veselinov je na posletku predocio clanovima PK znacaj nacionalnog pitanja za buducnost komunisticke vlasti na prostoru Vojvodine, kao i eventualnu opasnost da neprijatelji novog rezima to akutno pitanje upotrebe za svoje ciljeve: „Dokié god mi u Vojvodini pravilno ne resimo pitanje nacionalnih manjina, necemo biti u stanju da resimo ni druga pitanja. Jer s kim se oni svadaju: sa Srbima i Hrvatima. Pravilan od- nos tih manjina prema Srbima i Hrvatima zavisi u velikoj meri od pravilnog odredivan- ja organizacionih forrni rada i od odbacivanja krutosti i sektastva. Mi hocemo da te na5 Arhiv Vojvodine, Novi Sad (dalje: AV), fond 334, Zapisnik sa Pokrajinske konferencije PK KPS za Vojvodinu. 5-6. april 1945. 113
