Biernacki Karol - Fodor István (szerk.): Impériumváltás a Vajdaságban 1944. Promena imperije u Vojvodini 1944 godine - Dél-Alföldi évszázadok 28. (Szeged - Zenta, 2010)
SLOBODAN BJELICA: KOMUNISTICKA VLAST I NACIONALNO PITANJE U VOJVODINI PRVIHGODINA NAKON DRUGOG SVETSKOG RATA
cionalne manjine imaju svoje skole, svoje listove i svoje kulturne priredbe. A dósad se to kocilo... Jedan od nasih zadataka takode je ispravljanje gresaka u odnosima prema nacionalnim manjinama. Sektastvo u odnosu prema Madarima i Rumunima mora apso- lutno sto pre da se otkloni. Bez toga necemo imati uz sebe ni Srbe ni Hrvate — to podvlacim. Nas je zadatak da razbijemo sve cetnicke, macekovske i ustaske neprija- teljske elemente. Jer i oni koriste greske kője mi cinimo. Kod nas u Vojvodini oni naj- vise koriste nase greske po nacionalnom pitanju. U ustima neprijatelja imate stalno neku parolu iz nacionalnog pitanja.”6 Kako se vidi iz zapisnika sa sednica Pokrajinskog komiteta KPS za Vojvodinu, vojvodanski komunisti su u narednom periodu zaista ozbiljno shvatili upozorenja Jova- na Veselinova Zarka i posvecivali veliku paznju ispravljanju gresaka u nacionalnoj po- litici, na kője je sekretar PK ukazao. Tako je, aprila 1946. godine, primeceno da izbori u Vojvodini za kongres SKOJ-a nisu protekli u duhu zacrtane politike. Konstatovano je sledece: „Omladina Madara i Rumuna ucestvovala je vrlo slabo (narocito u Subotici). Specijalno Madari se ne osecaju kao aktivisti pokreta koji treba da rade medu masama, nego obicno kao predstavnici ,svog’ naroda u pokretu. Pokazalo se da ima i sovinizma: Srbi nisu glasali za delegate Madare, Madari nisu glasali za delegate Srbe — u veci- ni.”7 Vec na sledecoj sednici iznete su neke konkretne nepravilnosti, okarakterisane kao „greske sovinisticke prirode”, povodom rasporedivanja Hrvata ucitelja i profesora, odnosno „u vezi logorisanja nekih Hrvata sa stranim prezimenima.”8 Mnogo temeljnije se o nacionalnom pitanju raspravljalo krajem juna iste godine, u prisustvu Petra Stambolica i Jovana Veselinova. Na dnevnom redu je bila situacija u Sremu. U diskusiji je istaknuto da je najkrupniji problem u toj oblasti „nereseno pitanje Hrvata”, te da partijska organizacija nije sasvim pravilno pristupila resavanju tog pitanja. Jedan od govornika izneo je slucaj zbora koji je organizovan u Golubincima. Na tóm zboru su se pojavila svega dvojica Hrvata, a okupljeni Srbi su i njihovu pojavu shvatili samo kao prisluskivanje sta ce se govoriti. Isa Jovanovic je u svoj diskusiji upozorio da zbog nepravilne politike medu sremskim Hrvatima jaca uticaj Katolicke crkve, preko poznatog svestenika Petra Masnica, koji se predstavlja kao zastitnik Hrvata. U raspravi je pomenuta i slicna situacija u Somboru, dók je konstatovano da se u Subotici „stanje popravlja”. Ukazano je na opasnost da Masnié postane voda Hrvata u Vojvodini: „Pogresno je smatrati da on néma uticaja i u mestima gde ga ne znaju”. A Dobrivoje — Baja Vidic je upozorio kako „drugovi u Sremu misle da se pitanje od- nosa s Hrvatima moze da resi Ozninim putem!”. Ispoljavajuci optimizam da ce Partija ipák uspeti da resi táj problem, Zarko Veselinov je ukazao na korene nacionalnih raz- mirica u Sremu, lakonski navodeci: „Srbi su se borili, Hrvati nisu. Netrpeljivi odnos datira jós od tada”.9 Nepunih mesec dana kasnije isti forum je, izmedu ostalih, doneo i zakljucak da je potrebno cvrsto sprovoditi kontrolu i pruziti pomoc sremskoj partijskoj organizaciji „u vezi sovinistickih tendencija u nekim organizacijama. S tim u vezi potrebno je pojacati 6 Isto. 7 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 23. aprila 1946. 8 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 3. maja 1946. 9 AV, fond 334. Zapisnik sa sednice PK od 25. juna 1946. 114
