Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

фолклорна друштва, библиотеке, читаонице, штампу — локалну, регионалну и централну (из Будимпеште) и кроз делатност цркве. Најживље је било у ужем, али и у ширем центру града (пијаце, свратишта),

40 нарочито недељом — преподне због великог броја војске из гарнизона на миси у катедрали, a поподне због изласка грађана, чија је једина разонода био град (паркови), јер се у Петроварадин и у Фрушку Гору, ранија масовно коришћена излетишта Новосађана, није могло, пошто је Дунав био државна граница. Недељна и празнична атмосфера у граду је увек била бучна, разиграна у ритму мађарског мелоса и расположења. У 1942. години, када су фронтови били далеко — топови немачких и мађарских армија су још пуцали на удаљеним територијама Совјетског Савеза и још увек и чврсто се веровало у победу, у Мађарској и Бачкој, па и у Новом Саду, чинило се, иако је друштвени и културни живот био национално испарцелисан, да све пева и цвета, да је све сито и напито и задовољно... Неког супротног расположења је ипак било — у породицама којима су стизале вести са фронта да су им рањени или погинули њихови најдражи — синови, очеви, браћа, вереници... Током 1942. смо се из домаће штампе — Нове поште и мађарских листова (и немачких такође) обавештавали о борбама партизана против окупатора у разним деловима Југославије.Тако на пример, писало се о успешној немачко-усташкој офанзиви на партизане на Козари. У једном броју Нове поште је била и слика — композиција воза са теретним вагонима, са подручја Славоније, на којима је било видљиво исписано — „Домобранима част, партизанима маст, a теби Анте празне канте!"

41 Радило се о возу којег су партизани заробили и садржину — намирнице запленили. Током 1943. године после пораза фашистичких армија код Стаљинграда, a нарочито после доласка савезничких армија на Сицилију и у јужну Италију и капитулације Италије,

42 ситуација и расположење и темпо из 1942. године, у Мађарској, Бачкој и у Новом Саду су се знатно изменили — погоршали. Полет из 1941. и 1942. је спласнуо. Срби су са нескривеним одушевљењем пратили догађаје и очекивали пораз фашистичких снага, на који су ипак морали чекати још годину и нешто више. Крајем 1942. године мобилисан сам у мункаше и напустио Нови Сад у који сам се само повремено и накратко враћао током наредних година. У мункаше — радне чете, тада су мобилисани сви млади Срби, најпре рођени 1921, a после и друга годишта; старија годишта — средовечни мушкарци већ током 1942. године. Мушкарци — старости од 20 до 50 година, свих националности у Бачкој, током \ 94\-42 године такође су мобилисани: Данас је то улица Јована Јовановића Змаја. 4

^ Премијер и вођа Независне Државе Хрватске од 16. априла 1941. 42 После пада Бенита Мусолинија 24. јула 1943. Итапија је прекинула савезништво са Немачком и иступила из рата.