Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

су први увек истицали да су из Ањаорсага (из мајке-колевке Мађарске). Потпуно поверење између њих није постигнуто кроз све време окупације Бачке. То се нарочито испољавало у области управе: председници-градоначелници свих градова и осталих места (и најмањих села) доведени су из Мађарске; комесари имовине под старатељством државе (фабрике, радње, установе, Јевреја и других лица) доведени су из Мађарске; полицијски и жандармеријски састав је био сав из Мађарске.

21 Само је сеоска полиција регрутована из редова домаћих Maí)apa.

vl Стручњаци разних делатности су такође довођени из Мађарске. Већ у првим данима окупације је уведено рационирано СНАБДЕВАЊЕ основним животним потребама, a пре свега прехрамбеним артиклима — хлебом, брашном, шећером, машћу и другим. Хлеба се по особи добијало 25 декаграма (дневно). Неколико недеља по уласку окупатора укинута је забрана СЛОБОДНОГ КРЕТАЊА изван места становања без посебне дозволе. Од тада се могло слободно, уз личну карту, кретати по целој држави. Већ до краја 1941. године је Мађарска прогласила анексију Бачке (присаједињење са свим правима и надлежностима која из тога проистичу), као и Барање и Међумурја.

22 По тој основи је извршено и регрутовање 19. и 20. годишта Срба у оружани састав мађарске војске, како војника тако и официра. Они су такав статус имали кроз све време окупације, па су одношени и на фронт (источни фронт).

УИ Даља годишта, 1921, 2, 3, 4. имала су другачији и различит статус, о чему ће даље бити речи.

23 Следећа мера окупаторских власти која је такође погодила и Новосађане, била је стављање ЈЕВРЕЈА у посебан, подређен грађански статус.

24 У Новом Саду је живело око 4.000 Јевреја па се то веома осећало. Наиме, промене у грађанском статусу Јевреја биле су: лишавање права на слободно кретање, стављање све Овај исказ потврђује и допис Председништва владе министру унутрашњих послова од 21. марта 1941. о делатности и држању суботичког јавног чиновништва. Према поменутом документу суботички Мађари се жале на запостављање при именовању на државне управне положаје и на неповерење изражено од стране Мађара из Матице према њима. Документ констатује да такав однос „Из данау дан повећава разлше између домаћпх Мађара и оних из Матице " Поссбна занимљивост преписа је тврдња да Мађари из Мађарске у приватном и јавном животу предиост дају Србима пред локалним Мађарима. На основу података књиге: ROMSICS IGNÁC (главни уредник), Magyarok kisebbségben és szórványban (Мађари као мањина и дијаспора). A Magyar Miniszterelnökség Nemzetiségi és Kisebbségi Osztályának válogatott iratai (Изабрани документи Одељења за народности и мањине Председништва владе Мађарске), 1919-1944. Budapest, 1995. 493-494. 21 Отац Адама Ревицкија (Reviczky Ádám), пуковник Имре Ревицки, говори о сличној појави на Фелвидеку (горњи крајеви, данашња Словачка). REVICZKY ÁDÁM: Vesztes háborúk - megnyert csaták. Emlékezés Reviczky Imre ezredesre (Изгубљени patnoeu - добијене битке. Сећања на пуковника Имре Ревицкија). Budapest, 1985. 314-316. 16. децембра 1941. 23 Током 1942. донета је одлука о увођењу ненаоружане радне службе припадника народности — што_је вероватно било у вези са прихватањем повећаних ратних напора од стране Мађарске. "

4 Важност тзв. закона за Јевреје донетих претходних година у Мађарској проширен је и на реинтегрисане области. Између 1938. и 1944. грађанска права и права на својину Јевреја у Мађарској била су законом ограничена. Већ 1939. године донета је одлука о увођењу категорије јавних радова од општег интереса, a позивањем Јевреја и тзв. непоузданих грађана маја 1940. отпочело се са организовањем специјалних радних чета. Шеснаестог априла 1941. објављена је уредба премијера о укидању оружане службе за Јевреје и увођењу принудне радне службе („мункаши"). После немачке окупације Мађарске 19. марта 1944. године увођење дискриминативних уредаба постало је перманентно. Убрзо је отпочела принудна гетоизација Јевреја и њихова депортација у логоре смрти.