Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)
СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)
њихове имовине под државну контролу, лишавање права на вршење најпре неких, a убрзо и на све службе, бесплатан и обавезан рад за државу и већ 1942. године мобилисање млађих Јевреја (17-30 година старости) у радне чете и њихово одношење на радове у разне делове државе и на подручја ратних операција... итд. То је још увек био степен понижавања, малтретирања и физичког исцрпљивања Јевреја. Тек ће почетком 1944. године ово прерасти у последњи степен — физичко уништавање у логорима смрти. Према неким подацима, у Нови Сад се после завршеног рата вратило само око 300 Јевреја (од 4.000) vm Правни и грађански положај преосталих Срба у Новом Саду и у Бачкој није се мењао — пуноправно су располагали својом имовином, користили се правом на производњу и рад, кретали се слободно по целој земљи (уз личну карту као и сви грађани Мађарске), уживали право на школовање — од основног до универзитетског, затим на исповедање православне вере и на црквену организацију, имали право на коришћење свих тековина у мађарској држави као и сви остали грађани, итд. Нека од ових права била су ремећена само мерама окупаторских власти против партизанских акција и илегалног комунистичког деловања (лишавања слободе и др.), због чега годиште 1921, мобилисано 1942, није примљено у оружани састав мађарске војске, него је у њој добило статус радних јединица — мункаши (радне чете). У јавност је, међутим, процурила вест о иступању и говору посланика Лео Деака 25 у Дебрецену о плану за исељавање Срба из Мађарске на азијска подручја, што би се можда и реализовало да ратна кола фашистичких земаља, у чијем савезу је била и хортијевска профашистичка Мађарска, нису од 1943. године кренула низ брдо... 26 Срби у Бачкој су већ током 1941. године добили и свој дневни ЛИСТ — Нову пошту, који је, разумљиво, био експонент окупаторског режима и његовог пропагандног средства намењеног Србима у Мађарској. Излазио је до краја рата. Такође је сваке године излазио и Народни календар за Србе. Бачки Срби су такође добили и своје ПРЕДСТАВНИКЕ у највишим представничким органима мађарске државе — у Горњем дому владику бачког Иринеја Ћирића и у Доњем дому (парламенту) Милана Л. Поповића. Већ током 1941. године су и у Бачкој започеле ПАРТИЗАНСКЕ АКЦИЈЕ и илегална комунистичка активност. 27 Преживљавали смо прва суђења и вешања партизана и комуниста, прве рације — блокаде улица и делова града и легитимисање свих у блокади, као и друге мере окупационих власти на сузбијању ових активности које су настале као одзив комуниста и других патриотских и антифашистичких снага друштва на прогласе и позиве КПЈ да не признају распарчавање Лео Деак (Deák Leó) је после реинтеграције територије био главни жупан Бачко-Бодрошке жупаније, Сомбора и Новог Сада. После рата осуђен је и погубљен у Југославији. ШАЈТИ 210., 243. 26 Аутор у вези са Хортијевом епохом користи терминологију старије југословенске историографије, те често употребљава придев „фашистички". Вредновање Хортијевог режима је у мађарској стручној литератури већ од седамдесеих година нијансираније. 27 Према фрагменту једног каснијег документа — ссдме стране циркуларног писма Покрајинског комитета Војводине Комунистичке партије Југославије — на окупираним територијама било је добро оргаиизовано прикупљање информација. Директива Покрајинског комитета Војводине КПЈ за борбу против окупатора од 1. фебруара 1942. ВХЛ ВКФ 1,10 стр.
