Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

„БИО CAM НАЈЛЕПШИ ХОРТИЈЕВ ВОЈНИК..." УВОД СЕЋАЊИМА МИЛЕНКА ПАЛИЋА

cy ce нова командна средишта налазила у региону. Петнаестог септембра је у Нови Сад смештен и 16. сегедински погранични батаљон,

9 a јануара 1942. овде је из Сомбора прекомандована и 15. пешадијска бригада.

10 Мађарска војска је на Делвидеку наишла на другачије околности него с јесени 1938. на Фелвидеку или 1940. године у Северном Ердељу. Један од разлога било је и различито историјско наслеђе: област коју је некад настањивало мађарско становништво током османске власти је већим делом опустела, a у осамнаестом веку је постала вишенационална. У Бачку су се населили Срби, па Немци, Мађари a касније Словаци, Русини и други. Јединствени српски језички блок се од почетка 18. века распао и формирала су се раштркана језичка острва." Током 19. века повећавала се размера мађарског и немачког становништва, a од 1918. године перманентно је растао број српског становништва, пре свега, услед тенденциозно вођене аграрне политике.

12 Мађарско становништво Делвидека је у периоду између два светска рата у правном и материјалном погледу трпело негативну дискриминацију, због чега је веома жељно очекивало ослободиоце,

13 али су успостављење војне управе, стална несигурност и ратне прилике отежале настанак мирног стања. О приликама после реинтеграције, о снабдевању, о припадницима појединих народности, аутор детаљно пише. Исту проблематику сумира генерал-потпуковник Лајош Далноки Вереш (Dalnoki Veress Lajos), команднант 2. коњичке бригаде, у свом извештају од 20. маја 1941. године.

14 Према тим подацима бригада је сем војних (одбрана граница на Дунаву и Тиси) имала и задатак да руководи јавним радовима. Било је већ припремљено позивање јеврејског становништва и у току је било организовање ангажовања становништва Новог Сада за радну обавезу. Извештај констатује да се јавља потреба за одржавањем путева, расчишћавањем рушевина и земљаним радовима. Расположење трупа и њихове везе са становништвом оцењује као добре и помиње само два проблема. Један од њих је скупоћа, a други проблем представља понашање локалног немачког становништва. Истиче да су Немци веома добро организовани, стога имају улогу која надмашује њихово реално бројно стање.

15 Истовремено су разочарани и противмађарски расположени, јер су очекивали немачку окупацију и тиме предности за себе. Ситуацију погоршава и то да и официри СС, у пролазу, потпирују супротности. Подаци потичу из књиге: Adalékok a Horthy-hadsereg szervezetének és háborús tevékenységének tanulmányozásához: 1938-1945. (Прилози проучавању организације u ратне делатности Хортијеве армије 1938-1945), Budapest, 1961, уредник ЈАНОШ ЧИМА (János Csima). У даљем тексту: ЧИМА. KANYÓ FERENC: Szeged és környéke második világháborús hősei és áldozatai (Јунаци u жртве Сегедина u њене околине y Другом светском рату). Szeged, 2000. 15. |° ЧИМА 68. Adatok Bácska és a 4 bácskai törvényhatósági jogú város lakosságának nemzetiségi összetételéről. Magyarok kisebbségben és szórványban (Подаци o етничком саставу становништва Бачке и четири муниципална града. Мађари у мањини и дијаспори). A Magyar Miniszterelnökség Nemzetiségi és Kisebb

ségi Osztályának válogatott iratai, 19191944. Főszerk.: Romsics Ignác, Budapest, 1995. 502. 12 Исто 504. 13 A. SAJTI ENIKŐ: Délvidék 19411944. A magyar kormányok délszláv politikája (Делвидек 1941

1944. Јужнословенска политика мађарских влада), Budapest, 1987. 18. У даљем тексту: ШАЈТИ. ' Војноисторијски архив (Hadtörténelmi Levéltár), надаље: HL. Összefoglaló helyzetkép felterjesz

tése. VKF 1941. 1. o. 5349/eln. 15 Исто 2.