Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)
СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)
мом који је и у последњим данима свог опстанка пружао велики отпор. Имали смо смештај и исхрану, известан друштвени и културни живот и били у уверењу да ће се после слома фашизма све позитивно изменити, a ми се наћи у слободној отаџбини пред новим задацима и светлим перспективама... На то смо морали да чекамо шест месеци. Нисмо, додуше, били задовољни што нас Руси одмах по заробљавању последњих месеци 1944. године нису примили у своје оружане снаге, a ни одмах нас упутили у Југославију да се тамо у склопу оружаних војних јединица боримо против Немаца, па нам није остајало друго него да се помиримо са њиховим уверавањима да треба да смо задовољни што на фронтовима нисмо били неопходни и што је победа над фашизмом била на помолу и без нашег учешћа у завршним фазама рата. Промена односа према нама као припадницима пријатељске земље која је кроз све четири године рата у источној Европи учествовала на страни савезника — антихитлеровске и антифашистичке коалиције, текле су, додуше, споро, али нам се живот и у заробљеничком логору знатно побољшао и из њега смо први пуштени у отаџбину — кућама. Боравак у заробљеничком логору Црвене армије ће нам несумњиво остати као сећање на једну етапу у нашим животима наметнутим ратним околностима и сећање на једно разумевање и пружену помоћ да преживимо последње ратне месеце и срећно се вратимо својим породицама. На крају писања ових СЕЋАЊА напомињем да сам настојао да их што верније и објективније забележим и са најпунијом одговорношћу. Забележио сам оно што сам ја доживљавао, како сам ја видео и разумео догађаје и процесе и чега се лично сећам и после 45 година ових збивања. Забележио сам све што сам сматрао да је важно и што је карактерисало прилике у којима сам живео у годинама Другог светског рата 1941-1945. Нешто од тога је остало и ненаписано, али што се чита и између редова — закључује. Подвлачим да текст вероватно није сасвим лишен ни извесне дозе субјективности, што се свакако није могло сасвим избећи... У Брибиру др Миленко Палић септембра 1989.