Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

Моји - мати са још неколико сестара и браће живели су у Бачком Градишту, удаљеном 36 км од Новог Сада (код Бечеја). II У Новом Саду су двадесетседмомартовске демонстрације (манифестације) трајале цео дан и завршиле се дубоко у ноћ, масовном бакљадом и збором испред Соколског дома (данас Дом културе). Војске је на улицама било прилично, али још много више народа кој је клицао „Боље рат него пакт! Боље гроб него роб! Живео краљ Петар други! Живео Совјетски Савез! Живела Југославија!" итд. Народ - соколи, гимназијалци, скаути, четници и други, кретали су се у поворкама са заставама и сликама краља. Око подне је одржан и масовни збор испред зграде Градске куће, на тргу Ослобођења. Била је то права ерупција антифашистичког расположења, патриотизма, гнева против политике југословенске владе која је називана ненародном. Појавило се ванредно издање сатиричног листа ЈЕЖ, на само једном листу, на чијој је првој страници писало - „Индустрија вуне у Југославији је престала да ради!" III На простору где су данас зграде новосадског и покрајинског Социјалног осигурања (трг је имао облик троугла). IV Новосађани су касније сазнали да је то био он. После капитулације Немачке, на суђењу у Новом Саду 1946. године, као ратни злочинац осуђен је на смрт стрељањем. v Сви антифашистички и патриотски расположени људи били су спремни да бране Југославију, јер, како се говорило - „Каква је таква је, наша је!" У ово време њеног распадања и капитулације војске, ова осећања су још више јачала, јер се Југословени нису мирили са губљењем слободе и са потпадањем под туђу власт... VI Један број њих је 1942. године издвојен и додељен као руководство (уз мађарске официре и војнике) мункашима - радне чете Срба из Бачке мобилисаних те и у наредним годинама. vn Мађарска војска је била ангажована само на источном фронту, тј. у Русији (против СССР). vm Хортијев режим је одуговлачио са доношењем одлуке о ликвидацији Јевреја. На то је био приморан и то тек у марту 1944. године, када је Хорти покушао да извуче Мађарску из савезништва са Немачком. Хитлер је то одлучно спречио и припретио да ће и Мађарску окупирати, која је од тада, међутим, и била фактички у таквом стању. Тада је Хорти био приморан и да пристане на слање мађарских Јевреја у немачке логоре смрти. 1Х О рацији је опширно писао историчар Звонимир Голубовић. х Први је обешен у дворишту затвора у Нирнбергу (Немачка), када је 1946. године извршена егзекуција немачких фашистичких главешина и ратних злочинаца.