Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

чин пуштали у град — ни групно, ни под надзором Руса. Приличан број Југословена се, међутим, успевао прошверцовати у саставу споменуте снабдевачке групе. Крајем јуна су обављене и последње конкретне припреме за наш одлазак. Командант логора капетан Исаијев се заиста много заузео, старао да наш одлазак — повратак у Југославију буде што боље организован. Око припрема нашег транспорта (воза, хране за пут, пратње и др.) и свега другог што је било у вези с тим, он се лично ангажовао. Нарочито је био ангажован на дан нашег напуштања логора и Фокшана. По логору је јурио бициклом, a у град теренским аутомобилом. Група Југословена снабдевача логора предала је овај посао Чесима — Словацима, који су у логору остали и после нас. Тако смо последњих дана боравка у логору поново били принуђени да по храну идемо на логорски казан. Сви смо се старали да се што боље припремимо. Оденули смо се, обули, окупали, бријали, припремали пртљаг... Првог јула (?) смо напустили бараку и најпре били претресени — и лично и наш пртљаг. Већину ствари које смо имали могли смо да понесемо. Затим смо у строју отишли пред споменуту позорницу. Ту нас је већ чекала бројна публика — Чеси, Словаци, Мађари, Немци и не мали број и Руса, логорског особља. Командант логора капетан Исаијев, у униформи са доста одликовања на грудима, сав сијајући од задовољства, појавио се на позорници у пратњи неколико официра, међу којима смо познавали и неке као лекаре. Најпре је нашима на челу колоне предата југословенска застава, a затим је плех музика одсвирала југословенску химну Хеј, Словени! То је значило да смо од тог тренутка били сасвим слободни људи. Онда нам се говором обратио капетан Исаијев. Прве речи су му биле — „Имам част да вас први пут поздравим као слободне људе!" Даље је подвукао да смо припадници народа који је захваљујући Титу, Комунистичкој партији и партизанима организованима у армију, дао велики допринос победи над фашизмом. Говорио је о значају победе антифашистичких снага над Немачком и подвукао да је на помолу и победа над Јапаном. Говорио је о пријатељству између Совјетског Савеза и нове — Демократске Федеративне Југославије и о светлој будућности наших и совјетских народа. Говор му је био веома топао и имао призвук опроштаја. Одговорио му је др Дрвар врло садржајним освртом о нашем животу у логору и на крају захвалио Црвеној армији и капетану Исаијеву лично на великој бризи о нама. Цео наш строј је сијао од задовољства. Уз звуке плех музике на челу, у строју смо напустили логор кроз његову велику капију украшену зеленилом (свакако у нашу част). Иза нас су у логору остали чежњиви погледи хиљада људи који су још неко време морали остати ограђени бодљикавом жицом и стражарницама. До железничке станице је наш строј прошао и кроз град на чијим улицама је било окупљено доста света, као и на самој железничкој станици. На железничкој станици нам нису дозволили да комуницирамо с грађанима који су показивали жељу за то. Пре уласка у вагоне, капетан Исаијев нам се још једном обратио са упутствима за путовање. Нарочито нам је скренуо пажњу да се не одвајамо од воза прили-