Milenko Palić: Visszaemlékezés a világháború éveire 1941-1945 - Dél-Alföldi évszázadok 19. (Szeged, 2003)

СЕЋАЊЕ HA ГОДИНЕ ДРУГОГ СВЕТСКОГ PATA (1941-1945)

С времена на време су нам контролисали и здравље очију, a приликом купања и гола тела и тиме спречавали појаву шуге. Ово су обављали лекари. Околини барака и уопште логорском кругу дворишту, поклањанаје пажња — настојало се да буду без отпадака... Јутарње пребројавање је било свакодневна „приредба" у логору. У великом кругу смо сви били постројавани и пребројавани — најчешће два и три пута, због чега је на ветру, зими, киши или сунцу требало остајати и по сат-два, што је било најчешће тешко издржати. Рапорти су предавани од команданата барака, па на више (и командном и здравственом особљу), све до команданата логора, на чији се долазак често врло дуго чекало. Овај део логорашког дана било је најтеже издржати. Да нисам имао јастуче које сам стављао на леђа испод горњег капута, тешко да бих код дугих стајања у строју одолео оним јаким ветровима што су с Карпата дували према Црном мору. У логору је било и друштвеног живота. Прве приредбе које се сећам била је новогодишња. Добро се сећам да је споменути оперски певач (Балашевић?), баритон или бас, певао арију из Мефиста, чак и у одговарајућем костиму. Приредба је била у једној од барака у којој су се сличне приредбе одржавале у зимским месецима. У пролетњим месецима — негде већ у марту, у једном делу логора је подигнута велика, од дрвета, али по форми монументална и импозантна позорница, са низом реда клупа испред себе; било је то гледалиште под ведрим небом. Ту је у разним поводима одржано низ приредби — политичких, културних, зборова логораша... Велики збор је био на Дан победе 9. маја, када је Немачка потписала капитулацију. Била је то велика манифестација на којој је говорио један руски официр и нагласио да ће од сада (тј. од тада) светску политику водити савезници из антифашистичке коалиције, међу којимаје споменуо и Југославију. Сви су на овој манифестацији гласно изражавали радост због краја рата (капитулација Јапана се очекивала) јер је он био корак ближе повратка логораша кућама. И немачки и мађарски војници заробљеници су се такође радовали крају рата. На овом месту је одржана и једна комеморација — велики збор логораша поводом смрти председника САД Рузвелта. Мислим да је то било 11. априла, када су 78 у логору и у граду истакнуте црне заставе. С тог места смо свечано испраћени и ми Југословени мункаши када смо почетком јула кренули кућама у Југославију. И Први мај је у логору такође прослављен на овом месту великим збором и музичким програмом. Одржаване су ту повремено и биоскопске представе, од којих се најбоље сећам тзв. филмских журнала са ратним и политичким догађајима. На једном месту у кругу логора био је и велики плато — табла на којој се свакодневно могло обавештавати о стању на фронтовима — губици у људству и ратном материјалу, нарочито у тенковима и авионима — као и о напредовању савезничких армија ка Берлину. Пошто су се према овим вестима Немци само повлачили, a Руси, Енглези, Американци и њихови савезници само напредовали, што је Амерички председник је умро 12. априла.