Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1981. (Pécs, 1982)

TANULMÁNYOK ÉS FORRÁSKÖZLEMÉNYEK A BARANYAI NEMZETISÉGEK TÖRTÉNETÉBŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka

ZAVICAJNA HISTORIJA BARANJE 1981. (Godisnjak Arhiva zupanije Baranje) Uredni'k: LÁSZLÓ SZITA I poglavlje Studije i prilozi iz historije županije Baranje i grada Pečuja u 19-20. veku Gy6rgy Timar: Crkveno društvo grada Pečuja za vreme vladavine Karla Roberta Godine 1971. Elemer Maljus objavljuje svoj rad pod naslovom „Crkveno društvo u srednjovekovnoj Mađarskoj". Autor je u svojoj studiji dao plastičan opis srednjovekovnog crkvenog poretka u zemlji. Budući da prikazana slika osvetljuje celu državu, istraživanja pojedinih detaljnosti od velikog su značaja. Đerđ Timar u svome radu „Crkveno društvo grada Pečuja za vreme vladavine Karla Roberta" verno sledeći Maljusovu koncepciju daje utančine izrađenu sliku grada Pečuja. Budući da je reč o partikularnom istraživanju on se u nekim pitanjima suprotstavlja Maljusu ali istovremeno konkretizuje njegov prikaz što nikako ne smemo oceniti kritičkim pristupom delu. Razdoblje obrađeno po Timaru samo se naslovom vezuje za period vladavine Karla Roberta. Naime nemoguće je strogo se pridržavati određenom dobu a da se ne zakorači u prethodne i sledujuće godine tim pre što autor prikazuje delatnost triju pečujskih biskupa, po imenu Pdl Szechv, i Peter, i Ldszld Kćrćgvi koji su živeli za vreme vladavine Karla Roberta. Autor opisuje životni put pomenutih biskupa te pečujski kaptol i njegove dignitete, prepošte, kanonike i prebendare. Prikazivajući život i delatnost triju pečujskih biskupa, autor uspeva sprovesti do kraja celu historiju mađarskog naroda od poslednjih godina oligarhijske vladavine do prve etape vladavine Ljudevita Velikog. Auior ne ulazi u crkvenohistorijska pitanja, u historiju veroispovesti i liturgije, njegov rad ograničava se izrazito na mentalitet crkvenih lica i na njihovu ulogu u društvenoj sredini. Sledeći ovakvu vrstu koncepcije, studija neke pojave više ističe osvetljujući ih s drugog aspekta čak i na račun naizgled važnijih pojava. Naprimer podrobno analizuje pojavu prebendara kao jednu od karakterističnih crta za početak 14. veka. Istovremeno prividno preskače delatnost digniteta i kanonika. U takvim i sličnim slučajevima autor prihvaća Maljusovu koncepciju. Možemo konstatovati da na mestima gde se pojava ne iznosi u pojedinostima prihvaćena je Maljusova koncepcija, prema tome ne postoji razlog dati širu analizu. Pored sveštenstva katedrale (po broju oko 60 duša), tj. pored prikazivanja kaptola autor daje sliku o kaptolu sv. Ivana (koja se tada nalazila u pečujskoj tvrđavi), o očigledno malobrojnim sveštenicima te ukratko nabraja kaluđerske revode grada Pečuja. Nadalje dobijamo uvid u rad crkvenih institucija, parohija i crkava opisivajući bogate oltare kapele. Svoj pristup prikazivanju autor vrsi s gledišta historije grada i društva' a ne s arheološkog i crkvenohistorijskog aspekta. 35. B. Helytörténetírás 1981 545