Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1980. (Pécs, 1981)

TANULMÁNYOK ÉS DOKUMENTUMOK BARANYA MEGYE NEMZETISÉGEINEK TÖRTÉNETÉRŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka

žandarmerije u Baranji, sukobe i saradnju žandarmerije i pandura te specijalne

1 mere za obezbeđivanje javne sigurnosti za pojedine slojeve stanovništva. Napokon dotiče problem oslobođenih kmetova i njihovih izgreda, reagovanje i postupak javne uprave radi prekoračenja prava pred uzi manjem represivnih mera za ukroćivanje prestupnika (III poglavlje). Gledajući rezultate, kao da možemo zaključiti da se stanovništvo smirilo; u stvari ono je prepuno razočarenja i otupelosti, pokorava se novom (za, - i bez njega donesenom) društvenom sistemu, ali se ne identifikuje s njim. IV poglavlje Studije i dokumenti iz historije narodnosti u županiji Baranji Béla, Krisztián—György, TIMAR: Podaci o mađarsko-slovačkim, kultu mo-histo«rijskim odnosima (György, Papanek). Studija prikazuje malo poznat period kulturnog života Pečuja i Baranje u 18. veku - to su zapravo kulturne saradnje Slovaka u Pečuju i Baranji, čijoj su rekonstrukciji posle turske najezde mnogo pridoneli sveštenici i intelektualci. Dolazak slovačkog intelektualnog sloja dovodio je do rezultata da je županija u drugoj polovini 18. veka ne samo primala, nego je 1 formirala kulturni život Slovaka. To je najviše uočljivo, kada je rad istaknute ličnosti pečujskog prosvetnog života, biskupa Klimo-a dozreo. Klimo se živo interesovao za probleme Slavena, prvi centar slavistike u Mađarskoj razvio se baš u njegovo doba sa takvim ličnostima kao što su bili István, Szalágyi, sekretar Klimo-a i nastavnik teologije u Pečuju i György, Papanek paroh u Olaszu. Za vreme slovačkog nacionalnog buđenja — 1777. godine — Szalágyi je bio pokretač diskusije oko slovačkog porekla i Velike Moravije; sa svojim tezama i kritikama karakterističnim za nacionalizam, napadao je pojedine teoreme barokno-slavenskog buđenja. Naglašavanjem svojih teza, on je za kratko vreme uspeo da privuče na sebe averziju slovačkih intelektualaca is sveštenstva. Najbrže je reagovao na napade svojom knjigom, izdatom 1780. godine, koja je ujedno i prva knjiga historije Slovaka. U drugoj knjizi koja je objavljena iste godine, on već reflektira na Papaneka. Polemika Szalágyi —Papanek u Baranji nije našla sledbenika. Istovremeno 1784. godine prvo praški Dobner, kasnije požunski Sklenar se suprotstavio koncepciji Papaneka, spor je zatim nastao između Sklenara is profesora budimskog fakulteta Ištvana Katona, a završio se smrću Sklenara. Studija prikazuje svojstvene crte slovačkog nacionalnog buđenja i u tu sliku uklapa spor Szalágyija i Papaneka. Aktualitet rada daje (pored navršene 200. godišnjice) s jedne strane to što su knjige Szalágyija i Papaneka štampane u pečujskoj štampariji a s druge strane, otkrićem novih historijskih izvora i publiciranjem kritika starih izdanja, teze polemike Szalágyi —Papanek (i Sklenar-Katona) našle su se opet u centru pažnje i revizije. László, Szita: Posledice podržavljenja škola sa narodnosno-političkog gledišta u periodu dualizma (1898, 1906) u Baranji. Za'konski član (XXXVII l/l 868.) o organizovanju pučkih škola omogućio je osnivanje državnih škola. U tadašnjoj Mađarskoj, većina škola bilo je u rukama konfesije i opština. Država je podizala sve više i više škola s jedne strane radi narodnosno-političkih razloga, a s druge strane radi povišenja osnovnog obrazovanja na