Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1980. (Pécs, 1981)

TANULMÁNYOK ÉS DOKUMENTUMOK BARANYA MEGYE NEMZETISÉGEINEK TÖRTÉNETÉRŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka

zabačenim i zapuštenim mestima. Bilo je takvih područja gde je podržavljenje osnovih škola značilo korak bliže prema ispunjavanju programa modernizacije školstva. Cilj studije jeste da prikaže podržavljenje osnovih pučkih škola, pošto se mađarska historiografija nije opredelila za razmatranje podržavljenja škola u periodu dualizma. Baranja je tada županija

1 pripadnika raznih nacionalnosti, gde polovina celokupnog stanovništva pripada nemačkoj, srpskoj, hrvatskoj itd. narodnosnoj manjini. Proučavanje podržavljenja u strukturi daje uvid u važna školsko-politička pitanja u Mađarskoj. Podržavljenje škola 1898. i 1906. godine, rad prikazuje preko koncepcije školske uprave i preko stava županijske javne- i školske uprave. Zatim podrobno dokumentuje pokušaje državne školske uprave i županije za osnivanje državnih škola u pojedinim mestima gde žive pripadnici narodnosti. Rad ukazuje i na to, da se koncepcija modernizacije potisnula unazad i da su pokušaji za podržavljenje škola vršeni radi pomađarivanja. Uvod i dokumenti jasno dokazuju da je takva politika bezuspešna i da nastava na dotičnom narodnosnom jeziku od velikog je značaja u ti'm regijama. Dvojezičnost kao savremena pretenzija snažno se širi i između 1898-1906. godine. Podržavljenje je na teritoriji županije propalo iz dva razloga: uprava nije mogla preduzeti a ni opštine nisu davale odgovarajuće materijalne podrške, a čak nisu ni hteli podržavljenje škola ili podizanje državnih škola zbog straha da ne bi izgubili maternji jezik jer u tom slučaju opštinsko rukovodstvo izgubilo bi i svoje pravo na rešavanje školskih problema. Organizovanje državnih škola, pokrenuto po nacionalnoj koncepciji ostalo je bezuspešno u Baranji ali ne i u državi. Širom Mađarske između 1868-1906. godine osnovan je znatan broj (blizu tri hiljade) državnih opštih škola. Broj upisanih mađarskih učenika u državnu školu 1906. godine je: 203 851, a narodnosnih đaka (Nemaca, Srba, Hrvata, Slovaka): 174 244. Državne su škole u periodu dualizma (1868—1906) u prvom redu osnivane u narodnosnoj sredini pre svega u Erdelju i Gornjoj Ugarskoj. Jedino je njihov broj beznačajan u Zadunavlju u županijama narodnosne strukture: Baranja, Tolna, Zala, Mošon i Šopron, isključivši županiju Vaš. Ferenc, Tegzes: Statistički izvori za historiju narodnosti u županiji Baranja između dva rata (1926, 1938). Cilj izvornog gradiva je da potpomaže domaća narodnosno-historijska istraživanja. Obelodanjuje narodnosno-historijske podatke merenja, koja su sve do sada umaikla pažnji istraživača. To su: 1. Obaveštajni listovi javne uprave. Cilj iskaza (napisanom po naredbi Ministarstva unutrašnjih poslovo) je da regularno obavešćuje administraciju javne uprave i da tačne podatke daje o datoj opštini. Iskaz sadrži između ostalog i podelu stanovništva po narodnosti (Mađar, Nemac, Srbin, Hrvat, Slovenac, Sokac, Ciganin, razno) i po veroispovesti (rimokatolik, pravoslavac, grkokatolik, avgustinac, evangelist, reformat, baptist, nazarenac, razno). 2. Podaci listova socijalnih merenja. Zadatak ovih listova je sličan gore navedenom: dati realnu sliku organima javne uprave o položaju opština. U delu koji nos interesuje, stanovništvo opština deli se po maternjem jeziku na: mađarski, nemački, srpski, hrvatski, šokački, bunjevački,