Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1980. (Pécs, 1981)

TANULMÁNYOK ÉS DOKUMENTUMOK BARANYA MEGYE NEMZETISÉGEINEK TÖRTÉNETÉRŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka

ke osnovice uzima u obzir tehničke podatke mlinova, veličinu mliništa i količinu vode. Ovi popisi služe ujedno i predmetom daljeg istraživanja tog područja. Géza, Török: Zemljoposednički odnosi i položaj poljoprivrednih radnika u županiji Baranji u 1938. godini. Autor je otkrio agrarno-historijske podatke zemaljskog sociološkog merenja iz 1938. godine, sa podrobnim i kategorisa'nim prikazivanjem zemljoposedničkih odnosa Baranje. Nadalje iskazuje da je zemljoposednička struktura u županiji nesposobna za značajniji razvitak, pošto broj zemljoradnika koji poseduju 0-5 katasternih jutara zemlje, prema celini zemljoposednika iznosi 50,8%, istovremeno oni obrađuju tek 9,1% zemljišta' Baranje. Pored zemljoposedničke strukture, po podacima sociološkog merenja daje nacrt a regionalnim razlikama (određenim zemljoposedničkim odnosima i geografskim uslovima), čije delovanje utiče na odnose sve do danas. U drugom delu svoje studije razmatra položaj poljoprivrednika, u prvom planu uticaj savremenog veleposeda na strukturu stanovništva sela. Stanovništvo sela manjih regija koje raspolaže plodnim zemljištem, u susedstvu veleposeda u visokom se procentu sastoji iz zemljoradnika i nadničara. Tako je na primer, 20-40% opština nadvojvodskog veleposeda Albreht, radilo najamnički. U brdskim krajevima regije bila je karakteristična jednostavna setvena struktura srazmerno malo veleposeda. Za ovaj kraj je značajno stočarstvo sa malo radne snage. Broj najamnih radnika u poljoprivredi je znatno niži.Pažnju privlači završni deo studije, gde se stanje u 1938. godini uspoređuje sa današnjicom. Karakteristike u poljoprivredi između dva rata protežu se sve do danas. János, Fűzi: Primedbi na reakcinarnu posedničko-političku delatnost grofa Gyule Károlyija. Autor, prikazivajući delatnost Gyule, Károlyija istaknutog predstavnika agrarne politike u međuratnoj Mađarskoj, predstavlja privredne i socijalne poteškoće jugoistočnog Zadunavlja. U spisima koji se nalaze u porodičnoj arhivi boljskog kneza Baćanji-Montenuovo (dokumente čuva Arhiva županije Baranje) nalazimo dosta izvornih akata o dopisivanju sa Karoljijem kao i o planu i merama izrađenim za spašavanje veleposeda. Merenja, koja se odnose na proizvodnju i na položaj sluga u poljoprivredi, možemo smatrati primernim izvorom. U svim podrobnostima iznosi autor život naja<mnih radnika u poljoprivredi. III poglavlje Studija o historiji novovekovne ,/avne uprave županije Baranje János, Szita: Javna uprava županije Baranje za vreme neoapsolutizma. I. deo. Studija daje nacrt o javnoj upravi, lišenoj samoupravljenja za vreme oslobodilačke borbe (I poglavlje). Predmetom istraživanja javlja se protera buntovnika iz javnog života Baranje, naredba donesena protiv istaknutih revolucionarnih ličnosti, protera bivših domobrana skrivenih u Baranji, izvršenje naredbe izdate za uništavanje nepokretnih spomenica oslobodilačke borbe i revolucije odnosno delatnost javne uprave za popularizovanje novog društvenog sistema (II poglavlje). Za uspešno izvršavanje naredbe javne uprave bile su uključene i odgovarajuće oružane sile za unutrašnju bezbednost, vodeći računa istovremeno i o javnoj sigurnosti potrebnoj za službenu delatnost Radi toga studija ukratko raspravlja postavljanje i delatnost 37 B. Helytörténetírás 1980