Baranyai helytörténetírás. A Baranya Megyei Levéltár évkönyve, 1980. (Pécs, 1981)

TANULMÁNYOK ÉS DOKUMENTUMOK BARANYA MEGYE NEMZETISÉGEINEK TÖRTÉNETÉRŐL - Szerb-horvát nyelvű összefoglaló: Gorjánác Rádojka

U drugom delu studije nalazimo podroban prikaz sela koja pripadaju vlastelinstvu. Karakteristiku privrede daje stočarstvo. Plastičan opis dobijamo o tome, do koje mere se moglo razviti stočarstvo na močvarnoj i blatnoj teritoriji. Rad se završava prikazom društvenog i demografskog razvitka opština. Lajos, Nagy. Vodoplavno zemljište reka Gyöngyös, Okor i Körcsönye na području šejinskog (Sellye) dobra. (Podaci ka staroj hidrografiji županije Baranje). Tema o hidrografiji Baranje u 18. veku sve do sada nije zainteresovala istraživače. Studija nosi ulogu da upozna čitaoce i naučnike sa tim netaknutim područjem. Ona se oslanja na hidrografske podatke zabeležene u spisu parnice bešencinske (Besence) vodenice na šejinskom dobru da bi verodostojno prikazala promenu prava korišćenje vodom tog područja na kraju 18. i na početku 19. veka, narodnu vodoprivredu, ribolovstvo, borbu i osiromašenje naroda čije se plodno zemljište sve više pretvara u močvaru. Na osnovu izvorne arhivske građe, izvrsnim naučnim metodom daje uvid u svet, poznat nama samo po narodnim tradicijama. Győző, Bezerédy: Pečati baranjskih opština sa poljoprivrednim motivima. Autor, koji je među domaćim istraživačima feudalnih pečata do sada najznačajnije radove vršio, ovog puta sa specijalne tačke gledišta uzima pod analizu seoske pečate. Rad s obzirom na to da pretežno istražuje pečate izrađene u 18. veku, daje podatke i o poljoprivrednom razvitku tog perioda. Rešenjem slika na pečatima ukazuje na promene seoske poljoprivrede. Mária Anna, Móró: Podaci za historiju mlinova u Baranji po državnom popisu iz 1828. godine. Autor je na osnovu državnog popisa iz 1828. godine (Conscriptio Regnjcolaris) zabeiežio podatke koje se odnose na popis m'linova. Ovaj popis služio je za evidentira nje prihoda koji podležu porezu. U prvom planu beleži veličinu imanja zemljoradnika, stočni fond i prihode popisanih zanatUija. Među popisanim 349 nastanjenim mestima u županiji (isključivšvi grad Pečuj) u 196 (56,16%) nalazimo podatke za mlinove. Na 174 mesta beležena je vodenica, na 18 mesta mliin na brodu a na 2 mesta suvača. Pored toga nalazimo 2 sela sa više vrsta mlinova — u jednom je radila suvača i vodenica a u drugom mlin na brodu i vodenica. Podela mlinova po broju: O kvalitetu mlinova retko kad, a o njihovoj opremi i kapacitetu uopste ne dobijamo podatke. U 43 slucajeva doznajemo da mlinovii zbog nestasice vode samo povremeno rade. Vecina mlinova (405) je sa jednim kolom, — 24 sa dva kola a kod ostalih (82) ne belezi se broj tockova ; medu njima nalazimo i vecih, vlastelinskih mlinova. Vel i ka je razlika u velicini mlinistO' koja je u upotrebi ml inára a njihov stocni fond zavisi od velicine zemljista za obradu. Pomocnika, segrta drzi 2,3% mlinara a namestenika u domacinstvu 6,9% mlinara. Po popisu dobijena slika raznoliko prikazuje imovno i privredno stanje mlinara. O mlinarima ne mozemo govoriti kao o homogenom zanatlijskom sloju. Velika razÜka u njihovom imanju i prihodu s opravdanjem prouzroci sto posle 1840. godine zupanija popis mlinova vrsi posebno, po osobenoj koncepciji. Za utvrdivanje poresvodenica mlin na brodu suvaca 511 — 90,1% 53 = 9,4% 3 = 0,5%