Gál Judit: Adatok a váci ortodox keresztény közösség történetéhez - Váci levéltári füzetek 2. (Vác, 2010)

II. Az Egyházközségre vonatkozó adatok - 3. Az egyházközség hajdani vagyona

- замало дословце - одговор пружа тестамент Манчуке писан на грчком Іезику.

Завешталац je преминуо 1793. године.

Што се тиче горе наведеног податка, kojh ynyByje на „садашгьу капелу", проучавали смо многе изворе, меВутим, податке Kojn би потвр- дили nocTojaae поменуте капеле на Манчукином плацу пре 1792. („илегална" богомола у Лацкоці/ijeBoj куби, наравно, ніде могла бити на месту б уду he православне цркве) нисмо успели пронаВи.

Намесништво je 22. jaHyapa 1793. године обавестило Enapxnjy бу- димску,184 да je ЬЬегово Величанство одобрио зидан>е храма у Вацу.

Карчу eepyje да je „1793. храм веб био у изградгьи", найме, сусед бу- дуВе цркве je градском вебу предао жалбу због тога што je током поди- зан>а цркве оштеВен зид н>егове Kyhe Koja се налазила у суседству. „1797. године храм je веВ био подигнут, пошто je будимски грчки епископ 30. септембра исте године извршио освеВеїье цркве".185 Иако je Конзисто- pnja EnapxHje будимске у више наврата опомшьала вацку парвославну црквену општину, први обрачун поменуте црквене општине доставлен je тек 1800. године.

2. Свештеници црквене општине у Вацу

Као што смо то веВ pannje навели, Петра Стс^ковиВа je 1787. године за- менио Павел КонстантиновиВ. На место JoaHeca ЧатаровиВа, Kojn je ро- Вен у барагьском Cenyjy, а рукоположен 1792. године, поставлен je Сто- jKO ПоповиВ, први парох новоподигнуте цркве у Вацу.186 (38., 40-42. сли184 SZOEL конзистори)ски записник Српске православне Eiiapxnje будимске, Списи, 1793- 1794 (Kyraja), без 6poja

185 KARCSÚ 1880-1888. VII/80.

186 SZOEL Manuale Prothocolli Sesssiorum consistorialium Episcopatus Graeci Ritus Budensis ab 1786 usque 1792 inclusive. Бр. 1794/7 (11. jaHyap)

Што се тиче до сада веЬ више пута поменуте и цитиране констатаціє из тома бр. 1 ау- тора SAPI-ja, Koja се односи на православне трговце у Вацу, а Kojy je поменути преузео од Карчуа, на два места би вал>ало кориговати: Наиме, према і I Iáiuijv вацки верници „тек су 1784. добили дозволу, за обавл>ан>е православних верских обреда, и од тада je кечкеметски попа долазио код гьих" (стр. 168), мада je Карчу, у ствари, написао следе- he: „[1784.] у BauKoj бискуп^и православци нису имали jaBHy богомолу, али je вацки бискуп одредио време када je попа смео да nocehyje Кечкемет" (стр. 80); а по Uiannje- вом мишгьен>у „о cnynajy поставіьаіьа за пароха Денеша ПоповиЬа дана 23. августа 1799. што je обавл>ено у [вацкоЛ православно] цркви, oceeheHoj 1795, извештава доку