Gál Judit: Adatok a váci ortodox keresztény közösség történetéhez - Váci levéltári füzetek 2. (Vác, 2010)

II. Az Egyházközségre vonatkozó adatok - 3. Az egyházközség hajdani vagyona

ка) ЕЬегови подаци се налазе у вей поменутом тематизму Карловачке митрополіє. Он je од 1794. године у Вацу обавл>ао свештеничку дуж- ност (али jóm и 1797, на)вероватни)е све до доласка |ована Симеоновийа 1799, пошто током лета исте 1799. године у белешкама конзистор^ских записника од 23. jyHa под бр. 1799/75. спомигье се отац „Еустасиус" као парох Преображенске цркве у Сентандре]и).187 Сто]ка Поповийа je 25. октобра 1789. рукоположио тадашіьи београдски митрополит Диониси- je ПоповиЙ (Kojn je Kacunje ступио на трон будимских епископа). Према jeflHOM документу CTojKO ПоповиЙ je говорио српски, грчки, латински и немачки, и да je pamije био свештеник у Baj и (на основу конзисторгцске белешке 1792/157. године 1792. служио je у месту Градишки, а по запису бр. 171. jom je исте године био je премештен у Bajy). Године 1797. имао je 37 година, био je ожеіьен, имао je два сина и jenny йерку. Све Йе бити да je био омшьен у кругу вацке за}еднице. У Сентандре]и су верници Преображенске цркве тако били привржени оцу CTojKy да су по конзисто- pnjcKoj белешци од 13. марта 1802. (под 6pojeM 32)188 писмено протестовали против ньеговог npeMenrraja у Будим, наводейи како су за оца Сто- jKa Поповийа cBojeßpeMeno уз велике трошкове обновили napoxnjcKn дом како би успели да из Ваца „примаме" овог „мирног мужа" (virum pacificum). JoBaH СимеоновиЙ, нови вацки парох, ко)\л je дошао на место CTojKa Поповийа много се жалио eiiapxnjn због верника и више пута je за себе тражио npeMeurraj, што je поред разних увреда, измейу осталог, образложио да он као Србин због разлике у менталитету и je3HKy (ob genii et linguarum diversitatem) тешко успева да обавл>а пасторство душеб- риништва cßojnx „делом српских, делом грчких, делом греко-влашких" верника у Вацу. Из конзистори]'ских докумената се уочава да nnje само он био незадовол>ан ca cbojom парохіданима, найме, ни верници нису били задовол>ни с н>им. На основу тужби вацких napoxHjaHa 1804. године je против СимеоновиЙа покренута црквена истрага након чега je био кажньен од стране Enapxnje.

мент ко)и je упуЬен пишпеквацком Behy", меЬутим, код Карчуа сто)И следеЕе: „[августа месеца 1799.] православии епископ Денеш ПоповиІЇ упутио je градским властима пис- мо у KojeM их извештава да he 7. августа господин JaHoin СимеоновиЕ бити поставл>ен за свештеника вацке православне цркве, што he спровести тьегов повереник Жига Цве- jnh, будимски протопрезвитер и да за ту прилику и уважено вейе пошагье jeflHor представника".

187 SZOEL конзистори)ски записник Српске православне Enapxnje будимске, 1793-1800 (том), 75/23. jyH 1799.

188 SZOEL KOHsncTopnjcKH записник Српске православне Enapxnje будимске, 1801-1807 (том), 8/13. март