Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

ku —razrušiti prugu, dičl u vazduh voz municlje, svi su u meni gledali čAkov öelik. A ja sam, ovo prvi put čuješ, iskreno poželela da te ne nadjem, jer sam se plašila od te strašne akcije. Bilo bi ml kudikamo lakše da sama dlžem voz u vazduh ali nišam umela. Stidela sam se što mi tako nešto dolazi u glavu ali nišam zbog toga stida došj^i našla te. Ne. Plašila sam se ako ne izvršim zadatak da češ me ti prezreti. P^unutl. Okrenuti glavu. Da to ni sam osečala, toga se bojala, slagalft, bih iz straha da te zadatak koji j a prenosím ne otera u smrt. ŽARKO Danice? DANICA Što me gledaš tako? Ne veruješ? ŽARKO Ni pomislio ne bih da ču to čuti iz tvojih usta. DANICA Misliš da lažem? ŽARKO Ne« DANICA Ne lažem. Odvikla sam da se kunem. I oprosti što ču ti reči: tako mi one holesne starice, ne lažem. ŽARKO Nemoj da se kuneš. Nisu potrebne zakletve. Sve ti verujem. Znam ja da ti ne možeš lagati. NIKOLA /rupi u sobu/. Druže inženjeru, džip je opran. Blista ko frajllca. Nasuo sam benzina, I ulja. Sve je spremno. Samo da upalite. Nego, nešto oču da vas za -