Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 5«molim« Non ojt e da ae ljutite. Moram opet da vas gnjavim. Zaokupila ona moja, - sveča joj ženskog /Danici/ oprosti, znaš da nemam dlake na jeziku, - traži da joj kupim svileno lice za j organe. Kaže drug Žarko će umeti da lzabere. Ušle joj bube u glavu da sve nešto udešava. Vidi kod drugih žena. Majmuniše. Pa sad neče ni da čuje za ponjave. /Smeje se/. A u njima se i rodilo. I pokrivala se njima sve do naše registracije. Dok mene nije upoznala umela je samo da se naboka proj

e i da se smandrlja pod ponjave. A sad svileno lice i vitamini. Znaš da žene uvek više teraju modu nego mi muš karci. Evo vam, druže inženjeru, ove pare, pa ako treba j oš mi čemo se raskusurati. Prodajem njivu. Biče para. I ne zamerite. Ko zna kad ču ja ponovo da prošvrljam preko Terazija. A i ona moja kaže vi znate šta je lepo. Mani, valj da, ne bi ni dala da kupujem take stvari. Evo. v ŽARKO /uzme novac/

. Dobro. NIKOLA A kad se rodi ono malo što ga čeka onda če tražitl i za njega jorganče. Svileno. Znam. Kad uzmeš da organizuješ kuču hiljadarke počnú da lete ko tlce. A opet ne može se ni momački doveka. Dok vitlaš solo ide na drugu stranu. I spadne skupij e. ŽARKO Dobro. Haj de, sad ču ja. NIKOLA Odlazim. Oprosti. I ne zaboravi. /Izidje/. ŽAZKO Pijan. Melje i bez rakiję. A kad mu još šljiva odreši jezik lapara ko vodenica. Ne zaustavi ga.