Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

ŽARKO Sve druge hrabrosti su, verovatno, male prema ovoj. Eto, nišam mogao da savladam kukavičluk i ti si več dugo vremena u meni gledala ono što nišam, onoga koji je nekad bio, kome si ranij

e gle dala lice a sad nisi mogla zapaziti da na tome licu stoji maska. DANICA Pa sad? ŽARKO Mislim da je najbolje rastavitl se. DANICA /posle pauze/. Najbolje, za tebe? ŽAB&O Ne samo za mene. I za tebe. Ovde zakrpe ne pomažú. I nije pošteno krmiti. Kad god ml je tako nešto palo na pamet, bio sam lspunjen osečanjem nekog užasa. Činilo mi se da pokušavam da nad jem nečasna neljudska rešenja. A ti nisi zaslužila da prlbegavam t

aktá.m reše njima. DANICA Zaslužila sam. Ja sam kriva ako ti želiš da odeš. Više ti nije dobro pored mene. Prošle su godine. Jalove godlne. ŽARKO Nemoj

• DANICA Nije, je li, i stina^ što si me umirivao i govorio da može i bez dece. Je li? Tešio si me? ŽARKO Ne. Istina je što sam govorio. Nije to razlog. Lagao bih da samo