Djoković, Milan: Ljubav; Q 249

- 49 ŽARKO Ja nišam prlznao. Odgovorlo sam: poslovi. Ustvari, onako je, zalsta 1 bilo, kao što si rekla. Prisutan, ja sam bio otsutan. Slagao sam: poslovi. DANICA blagao? Ti? ŽARKO Priznajem. Onda nišam mogao da priznam. Razmišljao sam o tome. Mnogo sam razmišljao. I došao do zaključka da je najgore skrivati. Bolje sve reči. Makar koliko bilo teško. DANICA Neka druga žena? ŽARKO /pogleda je u oči; i nad j e ň sebi snage da kaže/. Da. Druga žena. DANICA Otkad? ŽARKO Otskora. Ali i pre nego što je naišla druga žena u meni se to ja^ vilo. DANICA Trebalo je da mi kažeš. ŽARKO Trebalo je. Nišam mogao. DANICA Ti si, otkad te znam, bio uvek hrabar i pošten. Kako nisi mogao?